Јаке и сложне већ шест деценија

Рашка – Ко зна који је то био скуп по реду, протеклог четвртка, када смо посетили Рашку и присуствовали редовном састанку рашчанских жена на ком су слушале предавање стручњака о узгоју цвећа, договарале се о једној хуманитарној акцији, екскурзији по Војводини, на коју ускоро крећу, и скорашњој прослави поводом пензије њихове чланице Зоре Бореновић. Ти скупови четвртком по подне, осим у летњој паузи, трају деценијама, од окончања Другог светског рата па до данас.

Уствари, од 1946. године, када је овде основана организација Антифашистичког фронта жена, која се касније мењала, прилагођавала, али није престајала да постоји. Правила су налагала да у једном периоду буде део фронта, како се тада говорило, социјалистичких снага, а од почетка деведесетих година је самостално и нестраначко удружење под називом Месна организација жена Рашке.

Ове Рашчанке демантују оно неписано правило да је пријатељство двеју жена увек усмерено против треће.

– Признајем да има ту женских разговора, оговарања... али то никада није довело до озбиљних размирица а далеко од тога да је угрозило опстанак организације. Напротив, биле смо јаке и сложне баш када је требало, рецимо, наши скупови четвртком нису престајали ни у време бомбардовања НАТО – тврди Звездана Димитријевић, данашњи председник организације.

– Ма какви – допуњује ову оцену Зорица Нишавић, потпредседник – можете ви мушкарци свашта, свака част свакоме, али оно што могу жене то не може нико...

Нису, наравно, Рашчанке овако удружене зарад било ког феминистичког циља али, објашњавале су нам Добрила Филиповић, Салиха Лотинац, Олга Малешевић, Бранка Ћурћић, Благомирка Вујанац ,,да им оваква дружења, која се понекад настављају и у неформалним разговорима уз кафу и понеку ,,врућу" у рашчанској градској кафани, дају посебну снагу, осећај равноправности... Омогућавају им да виде и чују новине, паметне савете, што сигурно не би дознале у кухињи и у кругу породице".

Сада их у удружењу има око осамдесет, како би се рекло, од најмлађих до најстаријих, од основаца до примаријуса, девојака, удатих, разведених... Рецимо, ту су оне које још ,,грицкају" трећу деценију, али је са њима и Нада Поповић (83) која је у организацији пуних шест деценија, или Рада Поповић, активни члан већ пола века...

Мало је новинског простора да се наброје, а камоли која реч напише о семинарима и предавањима које су организовале, о акцијама уређења града, о хуманитарној помоћи хендикепираној деци, усамљеним и болесним колегиницама, о путовањима у земљи и иностранству... А тек о прославама Осмог марта, дружењу са другарицама из Аранђеловца и ,,братства", које је недавно обновљено, са женама из Рогатице у БиХ.

– Како је то лепо – објашњава нам председница Димитријевић – замислите на једном месту око четири стотине жена, веселих, раздраганих, иако ту нема мушкараца, осим музичара. За осми март дође и до 250 жена, било би их и више али нема веће сале у Рашки. Ту се само тако веселимо, бирамо најлепшу жену, најлепшу фризуру, организујемо лутрију...