Solarni kolektor kao diplomski rad

Leskovac – Učenici trećeg razreda Tehničke škole „Rade Metalac“ u Leskovcu, koji se školuju za zanimanje mehaničara grejne i rashladne tehnike, već su odabrali diplomski rad – izrada i montaža solarnog kolektora na krovu škole. Pod rukovodstvom nastavnika praktične nastave Zorana Antanaskovića, napravili su prototip a zatim su prionuli na izradu prvog kolektora veličine 1,8 kvadrata koji će biti završen ovih dana. Do kraja školske godine trebalo bi da naprave tri koje će montirati na školi i priključiti na sistem cevi koji su prošle godine uradili učenici-vodoinstalateri. Time će ujedno odbraniti diplomski rad i postati mehaničari grejne i rashladne tehnike. Plan je da uz pomoć grada naredne godine naprave još dva sistema od po tri kolektora i u potpunosti pređu na solarno zagrevanje vode.

Prema prvim procenama, godišnja ušteda iznosiće oko dva miliona dinara. Naime, u sezoni škola potroši 60.000 litara lož-ulja. Uz solarno zagrevanje biće potrebno oko 20.000 litara manje. Ako to pomnožimo sa sto dinara, kolika je sadašnja cena, dolazimo do gore pomenute računice.

            Projekat je uradio nastavnik Zoran Antanasković. – Gledao sam, slušao i čitao sve što mi dođe pod ruku i shvatio sam da to nije toliko teško da se uradi. Napravili smo ga od kvalitetnih materijala – bakra, male primese aluminijuma za apsorbere toplote u mat varijanti koja se za njih koristi, izolatora ploča, lima debljine jednog milimetra za kućište. Najskuplja stavka je bakar. Sve komponente smo kupovali i koštaće nas oko osam hiljada dinara, a uvozni ove veličine slabijeg kvaliteta košta 20.000 dinara – kaže Antanasković.

Jedan ovakav kolektor može da zagreje 70 do 80 litara vode i kada završe svih devet, obezbediće toplu vodu za kompletan sanitarni čvor u školi. Naš sagovornik kaže da je ovo prva generacija sa kojom ovo radi i izražava nadu da će učenici biti sposobni da za godinu dana počnu sami da ih prave.

– Nije mnogo teško, vežbali smo i uspeli da ga napravimo – kaže Nikola Stojković. Bojan Savić smatra da je ovaj projekat veoma zanimljiv, a Stefan Đorđević kaže da ga posao tek čeka, jer će kao vodoinstalater biti angažovan na povezivanju kolektora sa toplovodnim sistemom. – Nismo do sada radili ništa slično, ovo je nešto novo, a time i izazov – ističe Dušan Zubić. Žarko Timotijević kaže da su se spremali oko mesec dana.

Ovo nije prvi proizvod učenika ove škole koji izaziva pažnju javnosti. Pre godinu dana, kao što smo pisali, dve učeničke kompanije napravile su kompjuter u akvarijumu koji je osvojio prva mesta i pobrao medalje svuda gde se pojavio i poštanske sandučiće sa indikatorima koji noću svetle i obaveštavaju da je stiglo pismo.

– Nekoliko godina razvijamo preduzetnički duh kod učenika. Ideja je da sva teoretska znanja stečena na časovima pretoče u ideje, a onda da ih praktično realizuju. To je krenulo pre četiri-pet godina kada je osnovana prva kompanija za servisiranje računara. Najpre smo radili za potrebe škole, a zatim smo posao proširili na preduzeća i ustanove u gradu. Posle toga smo formirali kompaniju koja se bavi reciklažom elektronskog otpada koja i danas funkcioniše. Sve stare računare koje dobijemo učenici rasture, ono što je ispravno zadržimo, a ostalo isporučujemo jednoj niškoj firmi. Interesovanje učenika je izuzetno. Od recikliranog materijala su napravili poštanske sandučiće, kao i brojne druge novotarije – nabraja za naš list direktor škole Slavoljub Stanojević.

Jedna od proizvodnih linija škole su mobilijari. Za mnoge vrtiće i škole na području Srbije napravili su penjačice, klackalice, tobogane, ljuljaške. Zarađeni novac ulažu u kupovinu računara i materijala za drugu proizvodnju.

Direktor nam na kraju otkriva da trenutno rade na izradi ogledne elektronske table za obrazovanje profila tehničar mehatronike. Takva tabla košta više od pola miliona dinara, a učenici i profesori su kupili delove i sami je napravili. Koštaće ih pet puta manje – sto hiljada dinara.

Milan Momčilović