Država će plaćati sve na vreme od 1.aprila

Isporučenu robu i usluge, ugovorene posle 31. marta, država, opštine i javna preduzeća moraće da plate u roku do 45, a privatne firme do 60 dana. Tako nalaže Zakon o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama, usvojen u parlamentu pre tri meseca, čija primena počinje od ponedeljka 1. aprila. Plaćanja duža od propisanih rokova posle 1. aprila moći će da se ugovaraju samo uz bankarske garancije ili menice sa naznačenim rokom naplate.

Namera je države da ovim propisom prekine lanac neplaćanja koji godinama davi privredu. Ministar finansija Mlađan Dinkić je u najavi ovog propisa obećao da njegovom doslednom primenom ,,država više neće biti generator nelikvidnosti, već upravo obrnuto”.

Privrednici više od dve godine traže da se ograniče rokovi plaćanja i da se prekine lanac nelikvidnosti u privredi, s pravom optužujući državu da je njen generator. Kažu da im država duguje oko milijardu evra, a oni jedni drugima 1,6 milijardi evra.

– U slučaju da državni organi krše zakonom utvrđene rokove primenjivaće se zatezne kamate kao i novčane kazne, aja preuzimam odgovornost da disciplinujem državne organe da poštuju propisan rok plaćanja, obećao je ministar Dinkić.

Sada je prosečan rok naplate u Srbiji 134, u regionu 69, a u EU 40 dana.

Kazne u slučaju nepoštovanja, zavisno od nivoa vlasti, snosiće ministri, pokrajinski sekretari, gradonačelnici i predsednici opština, kao i direktori javnih preduzeća.

Za prekoračenje zakonom propisanog roka plaćanja predviđena je novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara. Uprava za trezor će kontrolisati da li država poštuje rok za izmirivanje obaveza od 45 dana.

Sudski postupak izvršenja neizmirenih obaveza, definisanih ovim zakonom, vršiće se uz primenu načela hitnosti postupanja. Sud je u obavezi da po službenoj dužnosti, pravnosnažno rešenje o izvršenju dostavi Ministarstvu finansija i privrede, koje nadzire primenu ovog zakona, radi pokretanja prekršajnog postupka.

Ako u ugovoru nije naveden rok plaćanja, odnosno ukoliko ne postoji pisani ugovor ili je ugovoren duži rok od 60 dana, dužnik je obavezan da bez prethodne opomene izmiri obavezu u roku od najkasnije 60 dana.

Zakon propisuje izuzetke kada se ugovorom može predvideti duži rok od 60 dana.

Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata utvrđeni su različiti rokovi, u zavisnosti ko je dužnik u tim ugovorima. Generalno, ako je dužnik javni sektor, ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana. Ali, kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana. Kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana.

Rok za izmirenje novčane obaveze između javnog sektora i privrednih subjekata počinje da teče kao i u slučaju kada su u ugovornom odnosu samo privredni subjekti.

Koliko god su privrednici željno očekivali ovaj zakon, posle njegovog usvajanja iskazivali su sumnju da će moći da se primenjuje i ispuni očekivanja. Mnoga preduzeća čekaju da naplate potraživanja iz prethodnih godina, a Zakon ih sada obavezuje da plaćanja iz novih ugovora izmiruju do 60 dana. Zbog toga se mnogi plaše blokade.