Od ispovedaonice do štale

Sad će da se digne galama. Da se duhovi uzbune, jedni su za, drugi protiv „Farme” ili „Velikog brata”.

Mogu da se povedu, i vode se odranije, sociološke, filozofske, literarne, kafanske, komšijske i druge rasprave o tom fenomenu, ali, tako je kako je.Burna rasprava je neizbežna. Svi će da govore. Niko neće ostati ravnodušan, bar izvesno vreme. Iako tvrde suprotno, većina, zavaljena u fotelju pažljivo prati šta se to zbiva. I to od početka, od toga kako gosti dolaze na farmu i u kuću, kako se ponašaju. Sve je intrigantno, i njihove ispovesti i ispadi.

Možda je to stoga što „ova naša siromašna domovina ne može onima koji u njoj prebivaju da pruži pristojan život”, kako to resko piše u „Životinjskoj farmi” tvorac „Velikog brata”, Džordž Orvel.

Stvari su obrnute. Nije sve kao u romanu „1984”. Umesto „Velikog brata” koji motri, ovde publika prati događaje, više ili manje sporne.

Ljudi radije brinu tuđu brigu, zapostavljajući svoju avliju. Važnije je šta se čuje u ispovedaonici drugih i šta se radi u tuđoj štali.

U „tako bednim životima kakvi su naši”, kako bi rekao opet taj Orvel, pažnja se usredsređuje na zvezde i zvezdice, golišave lepotice, pevačice, voditeljice... Reč imaju skakači uvis, kaskaderi, kuvari. Zašto da ne?

U ovom trenutku, izvesni Ekrem Jevrić poznatiji je nego neki operski pevač,ostavlja dublji utisak nego revnosni govornik u parlamentu ili dosadni pisac, a kamoli zemljoradnik ili vlasnik pašnjaka. Moguće i zbog toga što peva o svakodnevici „kuća–poso, poso–kuća”. Da se osveži pamćenje onima koji su zaboravili, gospodin je na farmi po drugi put, jedan od učesnika televizijskog šoua.

Sudbina je ne samo u ovom poretku da se prati šta rade kriminalci, advokati, ili mladi pevači iz Subotice ili Čačka. Takozvani paparaci odmah potrče da pokažu gde su i šta rade i oni koji su pod istragom, iza rešetaka, ali i njihova rodbina i prijatelji, bez obzira na to da li se radi o bolesti, smrti ili porođaju. U dnu srca, možda se neko zapita i šta bi da se on nađe u sličnoj poziciji.

Frizeri i stilisti su na meti, ali ipak ostaju na marginama. Pogotovo u odnosu na Novaka i Anu.

U žiži interesovanja su političari, posebno ministarke i ministri. I to je razumljivo. Ljudi, kojima je osnovni izvor informacija ta čarobna televizijska kutija, toliko se smatraju bliskim ljudima s „vrha države” da ih ležerno oslovljavaju sa, recimo, Toma, Braca, Ivica, a reč je zapravo o predsedniku Tomislavu Nikoliću, ministru Bratislavu Petkoviću, premijeru Ivici Dačiću, kao da su rođaci i njemu i Čedomiru Jovanoviću ili Mrkonjiću, Velimiru Iliću... To su u ovom trenutku veoma važni ljudi.

Isto kao što je važno da se novi sveti otac papa, bori za napredak, a mogu da se postavljaju uzgredna pitanja kako se on, zapravo, zove, da li Franjo, Franja, Francisko ili Frančesko... Zemljotres na Tajvanu, optužbe za korupciju u zemlji i regionu, suđenje za presecanje predsednikove kolone, stanje u policiji ili mogući bankrot na Kipru mogu da budu uzbudljiva inspiracija koliko i sneg u Kijevu. Već idućeg jutra, kao što se svaka fudbalska utakmica proglašava za meč godine, oživljavaju likovi sa farme ili likovi za koje se veli: „big brother is watching you”... Gleda te „Veliki brat”, zaludno je suprotstavljati se.

Novinar i pisac