Najbolji đaci iz sirotinjske kuće

Konak kod Sečnja – Petnaestogodišnji Stefan Radu uči samo uz dnevnu svetlost. Noću retko čita, jer u kući nema struje, a sveće su preskupe. Svejedno, on je najbolji đak u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Konaku, selu sečanjske opštine nedaleko od granice s Rumunijom.

Samohrana majka Biljana dovela je svoje četvoro dece iz Starčeva u Konak pre četiri godine. Tada su njena deca Kasandra i Stefan prešla u ovdašnju školu. U ovoj romskoj porodici danas živi i četvorogodišnji David čija se najstarija sestra udala. Deca iz porodice Radu su rano ispoljavala talenat, što pokazuje i slučaj koji se ređe sreće.

– Kolege iz Starčeva se i nakon pet godina od odlaska redovno raspituju za svog miljenika Stefana koji je i u nižim razredima osnovne škole pokazivao izuzetan dar. Ovde se samo potvrdio i iz dana u dan dokazivao raskošan talenat – kaže direktorka škole „Vuk Karadžić“ u Konaku. U višim razredima je počeo da se interesuje za istoriju i prošle godine je na republičkom takmičenju osvojio treće mesto. Ove godine juriša na prvo. Njegov profesor istorije Borivoje Jerković tvrdi da je reč o vrednom i savesnom dečaku koji ne izbegava obaveze, koji ima svoj cilj i rešen je da ga ostvari. Zato što je vredan i dosledan, po čemu se ističe u svojoj generaciji, u Sečnju mu je dodeljena najviša opštinska nagrada nakon čega je postao poznat. Interesantno je da ga uspešno sledi i dve godine mlađa sestra Kasandra. I ona je odličan đak i najviše voli istoriju. Priča o ovoj deci mnogo govori i o školi smeštenoj u lepoj građevini – dvorcu koji je izvesni grof Danijel sagradio krajem 19. veka. Očigledno da su nastavnici stvorili izuzetnu klimu među decom, od 60 učenika 15 su Romi, a na primeru pomenutih brata i sestre se vidi kako se ovde govori o dobrim i lošijim đacima, o njihovim uspesima i želji da jedni drugima pomognu.

Stefanova majka Biljana ima samo reči hvale za nastavnike i drugove svoje dece.

– Škola im je sve i ja im na to stalno ukazujem – kaže Biljana. U trošnoj kući se primećuje da je i Biljana vrlo važna karika u odrastanju dece. Kućica se malo nakrivila, ali je okrečena, jedine dve prostorije čiste i uredne, sve je na svom mestu. – Imam 13.000 mesečno od socijalne pomoći i dečijih dodataka. Mesim hleb i najvažnije mi je da imam za brašno. Leti idemo u nadnicu da zaradimo za obuću, a nešto nam i dobri ljudi pomognu, daju nam garderobu. Borimo se – kaže Biljana. Pre mesec dana su im isključili struju. Kaže da joj nije jasno kako je dug stigao do 56.000 dinara kad nema ni bojler, ni grejalicu, ni šporet, jer svaki dan loži vatru. Nema ni vodu u kući. – Sumnjamo da je neka greška u satu – jada se Biljana. Škola je pokrenula akciju da se sakupi novac da bi se platila ta dugovanja.

Dečak koji je najbolji i najomiljeniji đak seoske škole želi da upiše Vojnu gimnaziju. Podneo je papire u Beogradu. Ako ne uspe, planira da upiše gimnaziju u Sečnju. To je skuplja varijanta. Vojna škola bi mu pomogla da ostvari snove da se usavršava i izučava istoriju.

Đ. Đukić