EU ukida tajnost bankarskih računa

Evropski poreski prestupnici lišavaju Evropsku uniju godišnjeg prihoda od oko bilion evra, a osiromašena „dvadesetsedmorica” više nisu u poziciji, kao u prethodnim decenijama, da se odreknu ovog basnoslovnog prihoda.

Potera za bogatim Evropljanima koji izbegavaju plaćanje poreza počela je u EU brzo nakon izbijanja globalne finansijske krize i prvo je vođena na egzotičnim adresama prekomorskih arhipelaga, a potom je usmerena ka Švajcarskoj, Lihtenštajnu i pojedinim ostrvima u kanalu Lamanš.

Međutim, „šišanje” izdašnih deviznih računa na Kipru okrenulo je durbin lova na poreske rajeve ka srcu Evrope, jer nesrazmera između velikog bankarskog sektora i male privrede ipak nije „kiparski specijalitet”.

U odnosu na slučaj Kipar, bankarski depoziti u Luksemburgu, Irskoj i na Malti drastično su veći od bruto društvenih proizvoda (BDP) dotičnih članica evrozone, upozorila je ovih dana čuvena nemačka banka Berenberg. Odnos dotičnih depozita u Irskoj i na Malti je osam puta veća od njihovih BDP-a, a slučaj Luksemburg još je drastičniji. U velikom vojvodstvu, odnos količine novca na tamošnjim bankarskim računima prema BDP-u zemlje veći je čak 25 puta.

U Luksemburgu je registrovana inače 141 banka iz 26 zemalja i još 3.840 investicionih fondova iz 70 država širom sveta. Evropa dugo nije postavljala pitanje ko su vlasnici računa u luksemburškim bankama i odakle su ta sredstva. U Luksemburgu su još manje bili spremni da na njega odgovaraju. Toj praksi besprekornog čuvanja tajnosti bankarskih uloga Evropa sada odbrojava dane.

Pet vodećih članica EU – Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Velika Britanija – odlučile su u utorak da unaprede međusobnu automatsku razmenu bankarskih podataka o svojim državljanima koji drže račune na teritoriji ostalih članica kvinteta. Cilj ove nove prakse (za koju se još ne zna kada će stupiti na snagu) jeste da se prate finansijske aktivnosti sunarodnika i njihovi eventualni pokušaji izbegavanja poreza. U EU toj praksi do juče su se ogorčeno protivili Luksemburg i Austrija.

Na prvi nagoveštaj da je, nakon bankarskog nokauta Kipra, „Luksemburg sledeći”, premijer Žan-Klod Junker odlučno se usprotivio češljanju ultrarazvijenog finansijskog sektora ovog vojvodstva.

„Finansijski sektor Luksemburga služi kao raskršće međunarodnih finansijskih tokova ka Evropi i iz nje. Upoređivanje finansijskog sektora sa razmerama BDP-a ovde nema logike. Bilo kakva nedoumica oko tajnosti ovdašnjih depozita naneće štetu investicijama u EU”, upozorio je Junker prošle sedmice.

Međutim, koliko juče, Luksemburg je promenio mišljenje. „Možemo da uvedemo automatsku razmenu informacija o bankarskim depozitima, bez ikakve opasnosti od januara 2015. godine”, najavio je juče Junker.

Za sada je neizvesno kako će na ovu najavu oročenog ukidanja tajnosti bankarskih depozita u Luksemburgu reagovati klijenti tamošnjih banaka. Sigurno je da je zvanični Beč – koliko do prošle sedmice spreman da se, po rečima ministarke Marije Fekter, „bori kao lav” protiv ukidanja tajnosti bankarskih depozita – juče pokleknuo pod evropskim pritiscima.

„Austrija je spremna da učestvuje u debati o ukidanju tajnosti bankarskih depozita”, najavio je austrijski kancelar Verner Fajman.

Tajnosti bankarskih depozita u Evropi dani su odbrojani, upozorio je juče i Hans-Adam, princ od Lihtenštajna.

Brisel je ovog puta spreman na brzu akciju. Ministri finansija EU će već sledećeg vikenda na sednici u Dablinu razrađivati proceduru buduće evropske „automatske razmene informacija” o računima svojih sunarodnika u drugim državama EU.