Od crtaća do Fukujame

Izdavačka kuća "Filip Višnjić" iz Beograda nedavno je objavila knjigu Frensisa Fukujame, profesora međunarodne političke ekonomije iz Vašingtona i pisca nekoliko svetski poznatih knjiga među kojima su "Kraj istorije" i "Poslednji čovek". Najnovije delo nosi naziv "Građenje države" a bavi se upravljanjem i svetskim poretkom u dvadeset prvom veku.

Zanimljivost za čitaoce je ne samo podatak da je knjigu preveo Vuk Vuković (1985) iz Beograda, već i činjenica da je Vuković odličan student treće godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Medicina i politička ekonomija? Ide li to, i zašto, samo su neka od pitanja koja su za ovu priču važna jer otkrivaju mladog čoveka koji poput mnogih iz svoje generacije mnogo zna i na koga bi naša nauka i kultura mogle da računaju.

Do desete godine Vuk Vuković je "overavao" engleski na Kembridžu; ponosi se svojim profesorima engleskog Reom Živković i Timotijem Džonom Bajfordom, i kaže da je prevođenje mentalna aktivnost koja mu omogućuje da misli na drugačiji način, a istovremeno najjednostavnije zaradi džeparac. Na pitanje zašto se odlučio da prevede baš Fukujamu a ne neke bestseler pisce odgovara da je zavoleo Japan preko japanskih crtanih filmova koji su mu bili prvi susret sa japanskim jezikom i kulturom, a da je i Fukujama bestseler pisac:

– "Kraj istorije" je to bio. Beletristika i nije moj izbor, ili vrlo retko kada je u pitanju naučna fantastika: Herbert, Asimov, Klark. Rado čitam Akunjina. Za Fukujamu sam se odlučio iz ličnog izazova, ali bitnija je bila odluka i ponuda izdavača.

Budući lekar, a i prevodilac, možda baš i sa japanskog jezika koji želi da nauči, nailazio je i na teškoće u toku prevođenja knjige, pre svega, sa terminologijom: "Politička ekonomija je to. Moje je iskustvo malo pa sam morao da ulažem dodatni napor da savladam strani teren. Međutim, volim da ulazim u nepoznata polja i da ih mapiram."

Vuk Vuković ceni sport, ali se iz inertnosti njime ne bavi. Sluša klasiku, metal rok bluz, džez. Na škakljivo pitanje da li je pomišljao da napusti Srbiju, odgovara, nažalost, poput brojnih svojih vršnjaka: "Naravno. Nisam napustio Srbiju jer sam bio isuviše prezaštićen da bih realnost spoznao na pravi način, a u gorko vreme sam tek polazio u osnovnu školu."

A šta kao prevodilac složene knjige Frensisa Fukujame i kao predstavnik mlade generacije misli o svetskom poretku u 21. veku? Odgovor je višeznačan:

– Svetski poredak će, čini mi se, proključati kada posledice klimatskih poremećaja postanu kritične, iako je i to delikatna i ne baš lako predvidiva stvar. Meteorologija je beba među naukama, tek joj je 150 godina. Do tada će svetski policajac posetiti i sopstvenu biblioteku. Što se nas tiče, pa Srbija je samo benzinska pumpa na autoputu velikih sila, ili tako bar meni izgleda ovo vreme.