Од цртаћа до Фукујаме

Издавачка кућа "Филип Вишњић" из Београда недавно је објавила књигу Френсиса Фукујаме, професора међународне политичке економије из Вашингтона и писца неколико светски познатих књига међу којима су "Крај историје" и "Последњи човек". Најновије дело носи назив "Грађење државе" а бави се управљањем и светским поретком у двадесет првом веку.

Занимљивост за читаоце је не само податак да је књигу превео Вук Вуковић (1985) из Београда, већ и чињеница да је Вуковић одличан студент треће године Медицинског факултета у Београду. Медицина и политичка економија? Иде ли то, и зашто, само су нека од питања која су за ову причу важна јер откривају младог човека који попут многих из своје генерације много зна и на кога би наша наука и култура могле да рачунају.

До десете године Вук Вуковић је "оверавао" енглески на Кембриџу; поноси се својим професорима енглеског Реом Живковић и Тимотијем Џоном Бајфордом, и каже да је превођење ментална активност која му омогућује да мисли на другачији начин, а истовремено најједноставније заради џепарац. На питање зашто се одлучио да преведе баш Фукујаму а не неке бестселер писце одговара да је заволео Јапан преко јапанских цртаних филмова који су му били први сусрет са јапанским језиком и културом, а да је и Фукујама бестселер писац:

– "Крај историје" је то био. Белетристика и није мој избор, или врло ретко када је у питању научна фантастика: Херберт, Асимов, Кларк. Радо читам Акуњина. За Фукујаму сам се одлучио из личног изазова, али битнија је била одлука и понуда издавача.

Будући лекар, а и преводилац, можда баш и са јапанског језика који жели да научи, наилазио је и на тешкоће у току превођења књиге, пре свега, са терминологијом: "Политичка економија је то. Моје је искуство мало па сам морао да улажем додатни напор да савладам страни терен. Међутим, волим да улазим у непозната поља и да их мапирам."

Вук Вуковић цени спорт, али се из инертности њиме не бави. Слуша класику, метал рок блуз, џез. На шкакљиво питање да ли је помишљао да напусти Србију, одговара, нажалост, попут бројних својих вршњака: "Наравно. Нисам напустио Србију јер сам био исувише презаштићен да бих реалност спознао на прави начин, а у горко време сам тек полазио у основну школу."

А шта као преводилац сложене књиге Френсиса Фукујаме и као представник младе генерације мисли о светском поретку у 21. веку? Одговор је вишезначан:

– Светски поредак ће, чини ми се, прокључати када последице климатских поремећаја постану критичне, иако је и то деликатна и не баш лако предвидива ствар. Метеорологија је беба међу наукама, тек јој је 150 година. До тада ће светски полицајац посетити и сопствену библиотеку. Што се нас тиче, па Србија је само бензинска пумпа на аутопуту великих сила, или тако бар мени изгледа ово време.