Anketni odbori za stranački marketing

Ukoliko današnji nastavak još 14. februara započete konstitutivne sednice Narodne skupštine Srbije bude uspešan i parlament konačno dobije rukovodstvo, a uz to stigne i vest da je postignut dogovor o vladi, čime bi se otklonila "opasnost" od novih izbora, poslanici će najzad početi i da stvarno zarađuju platu. Sudeći po dosadašnjim najavama, moglo bi se dogoditi da prve debate vode ne o zakonskim predlozima, već o zahtevima za obrazovanje anketnih odbora. Jer, do sada su se već dve stranke izjasnile da će prvi predlozi koje će uputiti novom sazivu skupštine odnositi upravo na formiranje anketnih odbora. 

Tako Liberalno demokratska partija smatra da jedan takav odbor treba što pre da utvrdi istinitost tvrdnji ove partije da "Miroslav Mišković, vlasnik ’Delta holdinga’ drži sve medije pod kontrolom". A Ivica Dačić, lider SPS-a nedavno je najavio da će nakon konstitusanja parlamenta podneti zahtev za formiranje anketnih odbora, koji bi utvrdili "istinitost navoda Stejt departmenta da je iz Srbije posle 2000. godine iznet novac na Kipar" i "činjenice o zakonitosti sprovedenih privatizacija".

Afere koje su često potresale Srbiju bile su uvek povod da neka partija pomene ili zvanično zatraži formiranje anketnog odbora, koji bi trebalo da utvrdi "sve činjenice i usvoji zaključke, koji će biti smernice za postupanje nadležnih državnih organa".  Jedini konkretni rezultati ovakvih "utvrđivanja istine", bili troškovi ovih ad hok formiranih tela, pa, ipak, zahtevi za njihovim formiranjem ne prestaju.

Većina predstavnika stranaka, nezvanično će reći kako ni ne očekuje da ova tela utvrde istinu, ali "važno je da se izlože svi aspekti neke afere i da se javnost uzburka". Zvanično će, međutim, svi tvrditi da su anketni odbori potrebni. Ipak, ima i onih koji kažu da ovako kako su sada definisane nadležnosti anketnih odbora, od njih se ne može mnogo očekivati.

Dušan Proroković, funkcioner i poslanik DSS-a, kaže da bi, kad se bude menjao sadašnji Poslovnik, anketni odbori morali dobiti, kao u nekim parlamentima zapadnih zemalja, mnogo veća ovlašćenja. Na primer, kaže Proroković, trebalo bi, na neki način, da im se omogući i da sprovedu neke istražne radnje, ali i da se propiše kako su njihove odluke obavezujuće, jer se, u suprotnom, ne može mnogo postići.

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus kaže da dosadašnji anketni odbori nisu poslužili svrsi zbog koje su osnivani, dakle utvrđivanju istine o nečemu. "Osim anketnog odbora za utvrđivanje istine o nestalim bebama iz porodilišta, svi ostali su poslužili u marketinške svrhe onih koji su ih predlagali".

Rad svih dosadašnjih anketnih odbora uglavnom potvrđuju ovu ocenu. Doduše, pošto su najzanimljiviji anketni odbori radili uz direktan TV prenos, javnost je imala priliku da čuje mnogo toga, ali ne i da dobije jasan odgovor šta je istina u aferama koje su ti odbori istraživali.

Jedan od anketnih odbora, čiji rad je direktno prenošen, bio je onaj, koji je formiran u julu 2002. godine, a koji je trebalo da utvrdi da li je Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ prisluškivan i da li je bilo naloga da vojska "upadne u prostorije vladinog biroa za komunikacije". Kako je to sve izgledalo, najbolje svedoči to što su nesrećni konobari i kuvari morali da se sete svake kafe koju su odneli u kabinet predsednika SRJ. Epilog ove priče jeste da su anketni odbor napustili predstavnici gotovo svih stranaka, uključujući i DSS, a ostali su samo predstavnici DOS-a koji su podržavali vladu. Zaključeno je da nije bilo prisluškivanja Vojislava Koštunice, a da je od VJ traženo preduzimanje operativnih mera prema Birou. Onda su se TV kamere ugasile i sve je lepo zaboravljeno, osim troškova ovog anketnog odbora, a on je za mesec dana rada potrošio pola miliona dinara, od toga je 15.372 dinara otišlo na reprezentaciju (kafe, sokovi, kisela voda).

I u prethodnom skupštinskom sazivu odmah se krenulo sa osnivanjem anketnih odbora. Tako je, na predlog SRS-a, osnovan anketni odbor za utvrđivanje "svih činjenica vezanih za trgovinu strujom i bankarske poslove u vezi s tim". Opet se nedeljama radilo pred TV kamerama, iako običan gledalac teško da je razumeo o čemu se tu radi s obzirom na to da je svako imao svog stručnjaka, koji je iste podatke tumačio kao gubitke ili dobitke. Rezultat – četiri izveštaja jednog anketnog odbora, koji nikad nisu stigli pred poslanike i kraj.

Anketni odbor koji je, na predlog Čovićevog SDP-a, ispitivao činjenice o lokalnim izborima u Beogradu, utvrdio je da je bilo nepravilnosti, mada se sa takvom ocenom nije složio Milan Marković (DS). Izveštaj je, bez Markovića, usvojen, ali, takođe, nikada nije stigao pred poslanike.

Veliku aferu o privatizaciji fabrike "Knjaz Miloš", parlament je, na predlog SPS-a, pretočio, takođe, u anketni odbor, radio je bez TV kamera, ali nije uradio ništa, jer na kraju nije bilo saglasnosti o zaključcima.

Jedini odbor koji je završio rad, i čiji izveštaj je usvojio parlament bio je onaj o nestalim bebama iz porodilišta. Ali, tu nije bilo nikakvih političkih interesa, niti je neko nekoga optuživao za "krađu, favorizovanje svojih ljudi u privatizaciji...". A nije bilo ni konkretnog rezultata posle usvajanja tog izveštaja.