"Milan" nominovan za Oskara

Juče su u istom trenutku do "Politike" stigla pisma Američke akademije za filmsku umetnost i nauku i uglednog filmskog časopisa "Holivud riporter", u kojima se objavljuje vest da je kratki igrani film "Milan" minhenske studentkinje režije Mikaele Kezele, nastao inače u produkciji beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, nominovan za Oskara za najbolji strani studentski film.
Uz "Milana", finalisti su nemački filmovi "Bajka" Mihaela Drera, "Plodno tlo" Marka Brumunda i "Nikada više" Toka Konstantina Hebelna, kao i "Ljubav, smrt i vazdušna gitara" Lorensa Bloka, a ceremonija dodele nagrade zakazana je za 9. jun na Beverli hilsu.

U dobijenim saopštenjima još se ističe da je, za 34 godine dodeljivanja studentskog Oskara, sada prvi put kako je nominaciju osvojio i jedan film iz Srbije.

Zanimljivo je, međutim, da Mikaela Kezele ne živi u Srbiji. Rođena je (1975) u Minhenu, odrastala u Dubrovniku, a posle završene muzičke škole i glumačke akademije, upisala je studije režije i nastavila da živi i radi u Minhenu. Do koprodukcijske saradnje sa beogradskim FDU došlo je posle susreta sa kolegama studentima na Minhenskom filmskom festivalu, a kako je priča iz Mikaelinog filma smeštena u 1999. godinu, u vreme NATO bombardovanja, bilo je logično da se partner potraži u Srbiji.

"Milan" je viđen nedavno i na 54. beogradskom festivalu kratkog metra; govori o dva malena brata, Milanu i Ognjenu, koji su želeli da jednog poslepodneva igraju žmurke, ali na dogovoreno mesto jedan od njih nikada neće stići. Iako je reč o ratnom filmu, Mikaelina poruka je velika – antiratna, univerzalno prepoznatljiva i prihvatljiva. Mikaeli je naročito drago što je takva poruka prepoznata i u Americi, ali i svuda gde je uobičajena slika o Srbiji i NATO bombardovanju bila isključivo crno-bela.

Ideja za film došla je još tokom bombardovanja, napisan je scenario koji je osvojio nagradu Hubert Boš fondacije i koji je zainteresovao TV Bavarske.

– Te 1999. godine bila sam strašno ljuta, jer sam u nemačkim medijima slušala jednu, a od svoje rodbine i prijatelja potpuno drugu priču. Dobro je da sam sačekala da se ta ljutnja slegne, kako bih malo hladnije glave snimila film. Prvo sam dobro proverila ono što je bilo u mom scenariju, a zatim počela snimanje. Ispostavilo se da je scenario mnogo blaži od onoga što se tamo stvarno dešavalo – kaže Mikaela Kezele.

Stvari su se u međuvremenu promenile, film "Milan" nailazio je na dopadanje i veliko odobravanje publike i stručnih žirija širom sveta i mnogi su, zahvaljujući njemu, prvi put videli kako su se u Srbiji 1999. godine nosile majice sa znakom "target" (meta). Film je prvo osvojio Gran pri na festivalu u Finskoj, zahvaljujući čemu je ušao u širi izbor za nominacije Američke akademije, a usledile su zatim i nagrade na mnogim drugim festivalima pa i pozivi za gostovanje na festivalima u Tirani i na Kosovu.

Iz jučerašnjeg telefonskog razgovora na relaciji Beograd – Minhen, od Mikaele Kezele čujemo da se izuzetno raduje ovolikom uspehu filma jer on potvrđuje autorkino verovanje da je "čovek pre svega čovek, sam za sebe, da sam donosi odluke o odnosima prema drugim ljudima", i da "nigde na svetu ne postoji to da ceo jedan narod može biti zao a drugi dobar".