"Милан" номинован за Оскара

Јуче су у истом тренутку до "Политике" стигла писма Америчке академије за филмску уметност и науку и угледног филмског часописа "Холивуд рипортер", у којима се објављује вест да је кратки играни филм "Милан" минхенске студенткиње режије Микаеле Кезеле, настао иначе у продукцији београдског Факултета драмских уметности, номинован за Оскара за најбољи страни студентски филм.
Уз "Милана", финалисти су немачки филмови "Бајка" Михаела Дрера, "Плодно тло" Марка Брумунда и "Никада више" Тока Константина Хебелна, као и "Љубав, смрт и ваздушна гитара" Лоренса Блока, а церемонија доделе награде заказана је за 9. јун на Беверли хилсу.

У добијеним саопштењима још се истиче да је, за 34 године додељивања студентског Оскара, сада први пут како је номинацију освојио и један филм из Србије.

Занимљиво је, међутим, да Микаела Кезеле не живи у Србији. Рођена је (1975) у Минхену, одрастала у Дубровнику, а после завршене музичке школе и глумачке академије, уписала је студије режије и наставила да живи и ради у Минхену. До копродукцијске сарадње са београдским ФДУ дошло је после сусрета са колегама студентима на Минхенском филмском фестивалу, а како је прича из Микаелиног филма смештена у 1999. годину, у време НАТО бомбардовања, било је логично да се партнер потражи у Србији.

"Милан" је виђен недавно и на 54. београдском фестивалу кратког метра; говори о два малена брата, Милану и Огњену, који су желели да једног послеподнева играју жмурке, али на договорено место један од њих никада неће стићи. Иако је реч о ратном филму, Микаелина порука је велика – антиратна, универзално препознатљива и прихватљива. Микаели је нарочито драго што је таква порука препозната и у Америци, али и свуда где је уобичајена слика о Србији и НАТО бомбардовању била искључиво црно-бела.

Идеја за филм дошла је још током бомбардовања, написан је сценарио који је освојио награду Хуберт Бош фондације и који је заинтересовао ТВ Баварске.

– Те 1999. године била сам страшно љута, јер сам у немачким медијима слушала једну, а од своје родбине и пријатеља потпуно другу причу. Добро је да сам сачекала да се та љутња слегне, како бих мало хладније главе снимила филм. Прво сам добро проверила оно што је било у мом сценарију, а затим почела снимање. Испоставило се да је сценарио много блажи од онога што се тамо стварно дешавало – каже Микаела Кезеле.

Ствари су се у међувремену промениле, филм "Милан" наилазио је на допадање и велико одобравање публике и стручних жирија широм света и многи су, захваљујући њему, први пут видели како су се у Србији 1999. године носиле мајице са знаком "таргет" (мета). Филм је прво освојио Гран при на фестивалу у Финској, захваљујући чему је ушао у шири избор за номинације Америчке академије, а уследиле су затим и награде на многим другим фестивалима па и позиви за гостовање на фестивалима у Тирани и на Косову.

Из јучерашњег телефонског разговора на релацији Београд – Минхен, од Микаеле Кезеле чујемо да се изузетно радује оволиком успеху филма јер он потврђује ауторкино веровање да је "човек пре свега човек, сам за себе, да сам доноси одлуке о односима према другим људима", и да "нигде на свету не постоји то да цео један народ може бити зао а други добар".