OD NAVIJANjA DO REALNOSTI

U raspravama različitog tipa, često se poteže argument i "argument" realnosti. Jedan broj inostranih političara, novinara, intelektualaca i diplomata koji nadgledaju problem Kosova i Metohije smatraju da je to jedan od presudnih razloga da se ovoj srpskoj pokrajini odredi ovakav ili onakav status. Realnost je reč koju najčešće upotrebljavaju vlade onih država koje su zapele da od pokrajine naprave nezavisnu državu. Tako govori i američki ambasador u Republici Srbiji. U jednoj od poslednjih izjava on je poručio srpskim političarima da otklone "nedostatak realnosti" kada je u pitanju Kosovo i Metohija i to slikovito demonstrirao na boji svoje kravate ("Politika", "Nećemo primoravati Kosovo da ostane u Srbiji", 23. jun 2007).

Naravno, kada se računa sa onim što je realno u politici (kao i u društvu) uvek se otvara pitanje značenja ovog pojma. Realno nije prosta percepcija. U ono što vidimo uvek je manje ili više upletena naša misao, želja ili volja, a potom i jezik kojim saopštavamo sadržaj opažanja. (Kako bismo, inače, objasnili prostu stvar da grupa pojedinaca jednu stvar vidi i tumači na različite načine.) Da je mišljenje sastavni deo političkog opažanja demonstrira sam gospodin američki ambasador. On je u pomenutoj izjavi rekao da "grupa političara" u Beogradu nema smisao za realnost. Tačno je da postoje političari koji odbacuju svaku pomisao na izdvajanje Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Srbije, ali to nije prava realnost. Nije, zato što gotovo celokupna politička elita (izuzev LDP) deluje državnički, a nije i zbog toga što je to i u najvećem stepenu narodna volja.

Drugo pitanje tiče se još važnije stvari: šta sve ulazi u krug realnosti? Da li su to samo iskustvene činjenice? Nipošto. Realno je i ono što predstavlja važeći normativni poredak bilo koje ustanove. Drugim rečima, ako je ovakvo stanje na Kosovu danas realnost to su još više Ustav Republike Srbije, međunarodne pravne norme i Rezolucija 1244. Zar to nije realnost kada je reč o Kosovu i Metohiji?

Uverili smo se, dakle, da pojam realnosti može da se ispunjava voluntarizmom i političkim navijanjem i da nije nešto očigledno i samorazumljivo. Ono što je za mene realno, nije za drugog. Ono što je realno na Kosovu i Metohiji to je stanje proizvedeno NATO bombardovanjem, stanjem isteranih Srba i drugih etničkih zajednica, a realan je i pravni poredak Republike Srbije i UN. Ove i druge realne činjenice neizbežno nas suočavaju s pitanjem, veoma značajnim za političke odnose, legalnosti ili pravičnosti. Moderna politika nastoji da svoju vlast i oblike moći utemelji na ideji pravičnosti i saglasnosti. Društvena realnost nije nešto što pada s neba, već je proizvod dejstva socijalnih i političkih aktera. Da li je proizvedena politička realnost pravična ili nije – od suštinskog je značaja za ocenu i perspektive socijalne i političke stabilnosti. Ona politička realnost koja ima polazište u nepoštovanju normi pravičnosti ili aroganciji sile, neće imati dug vek i biće nepresušni izvor napetosti i sukoba. Primera radi, kada su nacisti oteli Čehoslovačkoj Sudetsku oblast, moglo je to da se oceni kao realnost u tom trenutku. Ali, avaj! Bio je to korak bliže katastrofi Drugog svetskog rata.

Sa problemom da li je neka politička realnost pravična ili ne, stižemo do sledećeg pitanja: kakva je perspektiva stvorene jednostrane realnosti? Kakva je budućnost neke političke konstrukcije? Mogu li se predvideti njene posledice?

Načelno gledano, ako je naše razumevanje realnosti potpunije, ako obuhvata sve ključne elemente konkretne realnosti, prognoze o njenoj trajnosti biće pouzdanije. Drugim rečima, ako je realnost Kosova i Metohije ono što je stvoreno vojnom silom NATO alijanse i ilegalne aktivnosti OVK, sa isteranim srpskim stanovništvom, onda je to realnost bez pravnog osnova i drugih međunarodnih vrednosti. Reč je o redukovanoj realnosti. A kada bi se u ovaj pojam uključila samo Rezolucija 1244, koja je takođe realnost, stavovi zapadnih političkih aktera bi nužno bili drugačiji, samim tim i praktični politički postupci.

One inostrane sile koje nastoje da otmu Kosovo i Metohiju od Republike Srbije, nastupaju pod velom one realnosti o čijem selektivnom značenju je ovde bilo reči. Za stabilnost i perspektivu ovog dela Evrope, ali i drugih delova sveta, bilo bi poželjno, možda i neophodno, da u ovaj pojam uključe i normativne sadržaje država i međunarodnog poretka.

sociolog, naučni savetnik