ОД НАВИЈАЊА ДО РЕАЛНОСТИ

У расправама различитог типа, често се потеже аргумент и "аргумент" реалности. Један број иностраних политичара, новинара, интелектуалаца и дипломата који надгледају проблем Косова и Метохије сматрају да је то један од пресудних разлога да се овој српској покрајини одреди овакав или онакав статус. Реалност је реч коју најчешће употребљавају владе оних држава које су запеле да од покрајине направе независну државу. Тако говори и амерички амбасадор у Републици Србији. У једној од последњих изјава он је поручио српским политичарима да отклоне "недостатак реалности" када је у питању Косово и Метохија и то сликовито демонстрирао на боји своје кравате ("Политика", "Нећемо приморавати Косово да остане у Србији", 23. јун 2007).

Наравно, када се рачуна са оним што је реално у политици (као и у друштву) увек се отвара питање значења овог појма. Реално није проста перцепција. У оно што видимо увек је мање или више уплетена наша мисао, жеља или воља, а потом и језик којим саопштавамо садржај опажања. (Како бисмо, иначе, објаснили просту ствар да група појединаца једну ствар види и тумачи на различите начине.) Да је мишљење саставни део политичког опажања демонстрира сам господин амерички амбасадор. Он је у поменутој изјави рекао да "група политичара" у Београду нема смисао за реалност. Тачно је да постоје политичари који одбацују сваку помисао на издвајање Косова и Метохије из уставног поретка Србије, али то није права реалност. Није, зато што готово целокупна политичка елита (изузев ЛДП) делује државнички, а није и због тога што је то и у највећем степену народна воља.

Друго питање тиче се још важније ствари: шта све улази у круг реалности? Да ли су то само искуствене чињенице? Нипошто. Реално је и оно што представља важећи нормативни поредак било које установе. Другим речима, ако је овакво стање на Косову данас реалност то су још више Устав Републике Србије, међународне правне норме и Резолуција 1244. Зар то није реалност када је реч о Косову и Метохији?

Уверили смо се, дакле, да појам реалности може да се испуњава волунтаризмом и политичким навијањем и да није нешто очигледно и саморазумљиво. Оно што је за мене реално, није за другог. Оно што је реално на Косову и Метохији то је стање произведено НАТО бомбардовањем, стањем истераних Срба и других етничких заједница, а реалан је и правни поредак Републике Србије и УН. Ове и друге реалне чињенице неизбежно нас суочавају с питањем, веома значајним за политичке односе, легалности или правичности. Модерна политика настоји да своју власт и облике моћи утемељи на идеји правичности и сагласности. Друштвена реалност није нешто што пада с неба, већ је производ дејства социјалних и политичких актера. Да ли је произведена политичка реалност правична или није – од суштинског је значаја за оцену и перспективе социјалне и политичке стабилности. Она политичка реалност којa има полазиште у непоштовању норми правичности или ароганцији силе, неће имати дуг век и биће непресушни извор напетости и сукоба. Примера ради, када су нацисти отели Чехословачкој Судетску област, могло је то да се оцени као реалност у том тренутку. Али, авај! Био је то корак ближе катастрофи Другог светског рата.

Са проблемом да ли је нека политичка реалност правична или не, стижемо до следећег питања: каква је перспектива створене једностране реалности? Каква је будућност неке политичке конструкције? Могу ли се предвидети њене последице?

Начелно гледано, ако је наше разумевање реалности потпуније, ако обухвата све кључне елементе конкретне реалности, прогнозе о њеној трајности биће поузданије. Другим речима, ако је реалност Косова и Метохије оно што је створено војном силом НАТО алијансе и илегалне активности ОВК, са истераним српским становништвом, онда је то реалност без правног основа и других међународних вредности. Реч је о редукованој реалности. А када би се у овај појам укључила само Резолуција 1244, која је такође реалност, ставови западних политичких актера би нужно били другачији, самим тим и практични политички поступци.

Оне иностране силе које настоје да отму Косово и Метохију од Републике Србије, наступају под велом оне реалности о чијем селективном значењу је овде било речи. За стабилност и перспективу овог дела Европе, али и других делова света, било би пожељно, можда и неопходно, да у овај појам укључе и нормативне садржаје држава и међународног поретка.

социолог, научни саветник