Evrozona sve dublje u recesiji

Evrozona je od juče i zvanično u najdužoj recesiji od osnivanja te monetarne unije 1999. godine: već šesti kvartal zaredom Evropska monetarna unija ne beleži pozitivan ekonomski rast. U prvom tromesečju 2013. godine BDP evrozone pao je za 0,2 odsto, saopštila je juče evropska kancelarija za statistiku Evrostat.

Ekonomije devet od 17 članica evrozone već najmanje dva kvartala ne beleže nikakav privredni rast, pri čemu je Grčka već 19 kvartala u recesiji. Sastavu ozbiljno posrnulih privreda monetarne unije juče se priključila i Francuska, druga najjača ekonomija evrozone, dok je Nemačka to za dlaku izbegla, zabeleživši od januara minorni rast od 0,1 odsto.

„Ekonomska situacija u Francuskoj je ozbiljna”, priznao je juče predsednik Francuske Fransoa Oland, nakon vesti da je zemlja skliznula u treću recesiju za poslednje četiri godine.

Po Olandu, „kriza u evropskom okruženju” je glavni krivac za uporno posustajanje francuske privrede od 2011. godine. On je juče pokušao da umiri javno mnjenje ocenom da je tekuća recesija u Francuskoj „ipak blaža” od one nakon kolapsa američke banke Braća Liman septembra 2008. godine, kada je galska privreda zabeležila pad od šest odsto.

„Francuzi ne vide razlog za optimizam i već se uveliko spremaju za teške dane koji tek nailaze”, naveo je juče pariski „Mond”.

„Proizvodnja je na mrtvoj tački, a potrošnja posustala. Investitori se povlače, izvoz je na novoj nizbrdici, a nezaposlenost u porastu”, naveo je juče Institut za statistiku i ekonomska istraživanja u Parizu opisujući stanje francuske ekonomije.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo juče je oštro upozorio Francusku da mora da predstavi pouzdan program strukturnih reformi, ukoliko želi da joj Brisel odobri dve godine duži rok za obaranje budžetskog deficita na tri odsto.

Kojim će tehnikama Francuska nastojati da oživi ekonomiju, da povrati konkurentnost privrede, da ojača izvoz, privuče nove investicije i zaustavi rast nezaposlenosti, u ovom trenutku nije izvesno. Tu dilemu danas inače deli više od polovine članstva evrozone i dobar deo ostatka Evrope.

Vest o masovnoj recesiji u evrozoni oborila je juče cenu nafte na svetskim berzama, ali nije poljuljala poverenje investitora u poslovanje tamošnjeg bankarskog sektora. Evropske akcije, a posebno njenih banaka, zabeležile su juče posle podne rekordan rast: finansijski sektor je pod budnom zaštitom Evropske centralne banke i lavine gotovine koja joj je stavljena na raspolaganje.

Briga o održanju bankarskog sektora u Evropi tokom krize još nije našla put do podsticaja privrede, upozoravaju na berzama.

U atmosferi postojane nesloge evropskih lidera oko tempa konstrukcije zajedničke bankarske unije, i objedinjenog programa podsticaja privrednog rasta, ishod bitke sa recesijom u skoroj budućnosti nije izvestan. Prema podacima Evrostata, privrede južnog krila evrozone – Grčke, Kipra i Portugalije – urušavaju se najbrže. Italija, treća najjača ekonomija evrozone, zabeležila je u prvom kvartalu 2013. pad BDP-a od 2,1 odsto, Španije i Finske po dva odsto, Češke 1,9 odsto...

Sa očekivanim privrednim padom od 0,1 odsto ove godine, evrozona je danas najslabija karika globalne privrede, upozoravaju sa berze u Londonu.