Еврозона све дубље у рецесији

Еврозона је од јуче и званично у најдужој рецесији од оснивања те монетарне уније 1999. године: већ шести квартал заредом Европска монетарна унија не бележи позитиван економски раст. У првом тромесечју 2013. године БДП еврозоне пао је за 0,2 одсто, саопштила је јуче европска канцеларија за статистику Евростат.

Економије девет од 17 чланица еврозоне већ најмање два квартала не бележе никакав привредни раст, при чему је Грчка већ 19 квартала у рецесији. Саставу озбиљно посрнулих привреда монетарне уније јуче се прикључила и Француска, друга најјача економија еврозоне, док је Немачка то за длаку избегла, забележивши од јануара минорни раст од 0,1 одсто.

„Економска ситуација у Француској је озбиљна”, признао је јуче председник Француске Франсоа Оланд, након вести да је земља склизнула у трећу рецесију за последње четири године.

По Оланду, „криза у европском окружењу” је главни кривац за упорно посустајање француске привреде од 2011. године. Он је јуче покушао да умири јавно мњење оценом да је текућа рецесија у Француској „ипак блажа” од оне након колапса америчке банке Браћа Лиман септембра 2008. године, када је галска привреда забележила пад од шест одсто.

„Французи не виде разлог за оптимизам и већ се увелико спремају за тешке дане који тек наилазе”, навео је јуче париски „Монд”.

„Производња је на мртвој тачки, а потрошња посустала. Инвеститори се повлаче, извоз је на новој низбрдици, а незапосленост у порасту”, навео је јуче Институт за статистику и економска истраживања у Паризу описујући стање француске економије.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо јуче је оштро упозорио Француску да мора да представи поуздан програм структурних реформи, уколико жели да јој Брисел одобри две године дужи рок за обарање буџетског дефицита на три одсто.

Којим ће техникама Француска настојати да оживи економију, да поврати конкурентност привреде, да ојача извоз, привуче нове инвестиције и заустави раст незапослености, у овом тренутку није извесно. Ту дилему данас иначе дели више од половине чланства еврозоне и добар део остатка Европе.

Вест о масовној рецесији у еврозони оборила је јуче цену нафте на светским берзама, али није пољуљала поверење инвеститора у пословање тамошњег банкарског сектора. Европске акције, а посебно њених банака, забележиле су јуче после подне рекордан раст: финансијски сектор је под будном заштитом Европске централне банке и лавине готовине која јој је стављена на располагање.

Брига о одржању банкарског сектора у Европи током кризе још није нашла пут до подстицаја привреде, упозоравају на берзама.

У атмосфери постојане неслоге европских лидера око темпа конструкције заједничке банкарске уније, и обједињеног програма подстицаја привредног раста, исход битке са рецесијом у скорој будућности није известан. Према подацима Евростата, привреде јужног крила еврозоне – Грчке, Кипра и Португалије – урушавају се најбрже. Италија, трећа најјача економија еврозоне, забележила је у првом кварталу 2013. пад БДП-а од 2,1 одсто, Шпаније и Финске по два одсто, Чешке 1,9 одсто...

Са очекиваним привредним падом од 0,1 одсто ове године, еврозона је данас најслабија карика глобалне привреде, упозоравају са берзе у Лондону.