Bela kuća gasi vatru

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iz Bele kuće su povučena tri promptna poteza da se smanji politička šteta od tri skandala koje republikanska opozicija pripisuje predsedniku Baraku Obami: navodnog zataškavanja odgovornosti za neadekvatnu zaštitu konzulata u Bengaziju, gde su prošlog decembra poginula četvorica diplomata uključujući i ambasadora, tajnog pribavljanja listinga telefonskih razgovora novinara Asošijeted presa i diskriminaciji poreske službe prema konzervativnim nevladinim organizacijama.

U slučaju „Bengazi”, Stejt department je obelodanio sto strana prepiske o formiranju saopštenja za javnost o tom događaju, iz koje se vidi ko je sve učestvovao u redigovanju sinopsisa za objašnjavanje tog slučaja javnosti. Dokumenti pokazuju da u tome nije bilo neke velike politike, već samo uobičajenog usaglašavanja stavova nekoliko službi: diplomatske, obaveštajne i vojne, i njihovih funkcionera.

Sat kasnije, Obama je lično saopštio da je od sekretara Trežerija (ministra finansija) tražio smenu najvišeg funkcionera poreske uprave, vršioca dužnosti direktora IRS – i da je to već sprovedeno.

Istovremeno, Ministarstvo pravde, koje je na meti zbog tajnog naloga za pribavljanje dvomesečnih listinga pojedinih novinara AP da bi otkrili ko im je bio izvor za izveštaj o neuspelom pokušaju postavljanja eksploziva u jedan američki kargo avion koji je poletao iz Jemena – događaj iz maja 2012 – pokrenulo je inicijativu da se na dnevni red Kongresa vrati zakon o privilegiji novinara da ne otkrivaju svoje izvore.

Sva tri poteza su dobila veliki publicitet, ali republikanci traže više: da se Obama izvini američkom narodu.„Amerikanci imaju pravo da budu gnevni zbog postupaka IRS, gnevan sam i ja, jer je to neoprostivo”, rekao je Obama. Nešto kasnije, na svojoj konferenciji za štampu, predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner je uzvratio da ga ne interesuje ko će podneti ostavku – već ko će u zatvor.

Drugi republikanski lideri, predsednici raznih kongresnih komiteta, najavili su da će započeti posebna saslušanja kako bi se utvrdila istina i odgovornosti za ove skandale.

Od tri „vatrogasna” poteza Bele kuće, najviše reakcija je izazvao potez Ministarstva pravde o vaskrsavanju predloga zakona o zaštiti novinara – koji postoji u 49 federalnih država – pre svega zbog činjenice da je nadzor telefonskog saobraćaja reportera Asošijeted presa dodatno zategao ionako napete odnose između novinara i Bele kuće.

Taj zakon je već bio na dnevnom redu Kongresa, ali je gurnut u stranu posle izbijanja afere „Vikiliks”, najveće provale državnih tajni u istoriji, kada je obelodanjeno nekoliko stotina hiljada poverljivih diplomatskih depeša Stejt departmenta i Pentagona.

Mediji su ovoga puta zbili svoje redove i Reporterski komitet za slobodu štampe – asocijacija u kojoj su izdavači novina i magazina kao i velike TV mreže – na adresu glavnog državnog tužioca (ministar pravde u drugim sistemima) Erika Holdera uputio je pismo u kojem osuđuje „široko zabačenu mrežu” vlasti.

Obama ima inače veoma nizak rejting u kategoriji zaštite novinarskih sloboda, koji je u kontrastu sa njegovim liberalnim imidžom. U pitanju je pre svega njegov izuzetno tvrd stav prema „zvizdačima”, vladinim funkcionerima i službenicima koji novinarima obelodanjuju nepravilnosti u nekim organima vlasti ili obelodanjuju državne tajne.

Predsedniku se pripisuje da nije uspostavio adekvatan balans između razumljive tajnovitosti pojedinih nivoa vlasti i potrebe za transparentnošću – i da je u tom pogledu prevazišao i svog neslavnog prethodnika, predsednika Džordža Buša.