Бела кућа гаси ватру

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Из Беле куће су повучена три промптна потеза да се смањи политичка штета од три скандала које републиканска опозиција приписује председнику Бараку Обами: наводног заташкавања одговорности за неадекватну заштиту конзулата у Бенгазију, где су прошлог децембра погинула четворица дипломата укључујући и амбасадора, тајног прибављања листинга телефонских разговора новинара Асошијетед преса и дискриминацији пореске службе према конзервативним невладиним организацијама.

У случају „Бенгази”, Стејт департмент је обелоданио сто страна преписке о формирању саопштења за јавност о том догађају, из које се види ко је све учествовао у редиговању синопсиса за објашњавање тог случаја јавности. Документи показују да у томе није било неке велике политике, већ само уобичајеног усаглашавања ставова неколико служби: дипломатске, обавештајне и војне, и њихових функционера.

Сат касније, Обама је лично саопштио да је од секретара Трежерија (министра финансија) тражио смену највишег функционера пореске управе, вршиоца дужности директора ИРС – и да је то већ спроведено.

Истовремено, Министарство правде, које је на мети због тајног налога за прибављање двомесечних листинга појединих новинара АП да би открили ко им је био извор за извештај о неуспелом покушају постављања експлозива у један амерички карго авион који је полетао из Јемена – догађај из маја 2012 – покренуло је иницијативу да се на дневни ред Конгреса врати закон о привилегији новинара да не откривају своје изворе.

Сва три потеза су добила велики публицитет, али републиканци траже више: да се Обама извини америчком народу.„Американци имају право да буду гневни због поступака ИРС, гневан сам и ја, јер је то неопростиво”, рекао је Обама. Нешто касније, на својој конференцији за штампу, председавајући Представничког дома Џон Бејнер је узвратио да га не интересује ко ће поднети оставку – већ ко ће у затвор.

Други републикански лидери, председници разних конгресних комитета, најавили су да ће започети посебна саслушања како би се утврдила истина и одговорности за ове скандале.

Од три „ватрогасна” потеза Беле куће, највише реакција је изазвао потез Министарства правде о васкрсавању предлога закона о заштити новинара – који постоји у 49 федералних држава – пре свега због чињенице да је надзор телефонског саобраћаја репортера Асошијетед преса додатно затегао ионако напете односе између новинара и Беле куће.

Тај закон је већ био на дневном реду Конгреса, али је гурнут у страну после избијања афере „Викиликс”, највеће провале државних тајни у историји, када је обелодањено неколико стотина хиљада поверљивих дипломатских депеша Стејт департмента и Пентагона.

Медији су овога пута збили своје редове и Репортерски комитет за слободу штампе – асоцијација у којој су издавачи новина и магазина као и велике ТВ мреже – на адресу главног државног тужиоца (министар правде у другим системима) Ерика Холдера упутио је писмо у којем осуђује „широко забачену мрежу” власти.

Обама има иначе веома низак рејтинг у категорији заштите новинарских слобода, који је у контрасту са његовим либералним имиџом. У питању је пре свега његов изузетно тврд став према „звиздачима”, владиним функционерима и службеницима који новинарима обелодањују неправилности у неким органима власти или обелодањују државне тајне.

Председнику се приписује да није успоставио адекватан баланс између разумљиве тајновитости појединих нивоа власти и потребе за транспарентношћу – и да је у том погледу превазишао и свог неславног претходника, председника Џорџа Буша.