Centar za matične ćelije

Kragujevac – Kada septembra 2015. u ovom gradu budu završeni radovi na izgradnji i opremanju Centra za regenerativnu medicinu sa bankom matičnih ćelija, u našoj zemlji moći će da se leče oboleli od mnogih od ukupno 1.600 naslednih bolesti za koje se još uvek ne zna pravi uzrok, izjavio je prof. dr Miodrag Stojković, profesor humane genetike na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka, koji će ubuduće voditi ovu naučnu ustanovu.

On je juče u Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu prisustvovao svečanom potpisivanju ugovora o izgradnji naučne ustanove kakvu Srbija nije imala i kojom se može pohvaliti samo mali broj zemalja u okruženju. Posle brojnih peripetija ugovor je ipak potpisan, budući da je obezbeđen novac za a projekat profesora Stojkovića koji je naša vlada odobrila još 2010. godine.

Centar za regenerativnu medicinu i banka ćelija radiće u okviru Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, na kojem postoje i odseci za farmakologiju i stomatologiju. U pitanju je veliki i moderan objekat površine 12.000 metara kvadratnih, sa brojnim laboratorijama u kojima će biti najsavremenija oprema iz inostranstva.

Osim što će naši studenti i profesori imati priliku da učestvuju u važnim projektima, ne samo od nacionalnog značaja, Centar za regenerativnu medicinu privući će i vrhunske naučnike iz cele Evrope, pre svega Španije i Velike Britanije. Reč je o zemljama u kojima je profesor Stojković radio pre nego što je u rodnom Leskovcu formirao malu bolnicu i počeo da se bavi veštačkom oplodnjom.

– U svetu se matične ćelije koriste već 50 godina, uglavnom za lečenje od naslednih bolesti čiji koren ne može precizno da se utvrdi. Sa Centrom za regenerativnu medicinu Kragujevac i Srbija će konačno postati konkurentni u globalnim naučnim okvirima. Naši stručnjaci su već tu, a sa završetkom objekta, nama će se pridružiti i moje kolege iz Španije i Velike Britanije – rekao je Stojković.

U razgovoru za naš list, profesor je naveo da će se u banci imati više vrsta matičnih ćelija, uzetih sa pupčane vrpce nakon porođaja, zatim krvne (hematopoetske), kao i višestruko potencijalne (pluripotentne), koje daju čak 220 različitih ćelijskih tipova. Ćelije će biti uzimane sa pacijenata ili davaoca, a do medicinske primene i lečenja pacijenata čuvaće se u specijalnim prostorijama, pod posebnim uslovima.

– Matičnim ćelijama mogu da se leče oboleli od različitih krvnih bolesti, kao što je na primer leukemija, zatim degenerativna oboljenja kičmene moždine, promene na oku, a moći ćemo da pravimo i veštačku kožu. Zaista je ogroman dijapazon oboljenja koja će moći da se tretiraju na ovaj način – objasnio je profesor Stojković.

Prema njegovim rečima, osim naučne, ne treba zanemariti ni ekonomsku korist koju će naša zemlja imati nakon otvaranja Centra za regenerativnu medicinu.

– Srbija godišnje izgubi oko osam miliona evra, samo zato što se po matične ćelije odlazi u inostranstvo, a lečenje od nekih krvnih bolesti u drugim evropskim zemljama košta nekoliko desetina pa i stotina hiljada evra. Vrednost svetskog tržišta matičnih ćelija je 50 milijardi dolara na godišnjem nivou – izjavio je prof. dr Stojković.

Ugovor o izgradnji Centra za regenerativnu medicinu sa bankom ćelija potpisali su ministar prosvete Žarko Obradović, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, rektor Univerziteta u Kragujevcu Slobodan Arsenijević i prof. dr Aleksandar Simonović, direktor Jedinice za upravljanje projektima pri Vladi Srbije.

Najveći deo sredstava od 16,5 miliona evra, koliko košta projekat, obezbedila je Evropska investiciona banka. Ipak, treba reći da Centra za matične ćelije možda i ne bi bilo da grad Kragujevac za ovu namenu nije ustupio oko dva hektara građevinskog zemljišta pored zgrade Rektorata, vrednosti oko 2,5 miliona evra.