Центар за матичне ћелије

Крагујевац – Када септембра 2015. у овом граду буду завршени радови на изградњи и опремању Центра за регенеративну медицину са банком матичних ћелија, у нашој земљи моћи ће да се лече оболели од многих од укупно 1.600 наследних болести за које се још увек не зна прави узрок, изјавио је проф. др Миодраг Стојковић, професор хумане генетике на крагујевачком Факултету медицинских наука, који ће убудуће водити ову научну установу.

Он је јуче у Ректорату Универзитета у Крагујевцу присуствовао свечаном потписивању уговора о изградњи научне установе какву Србија није имала и којом се може похвалити само мали број земаља у окружењу. После бројних перипетија уговор је ипак потписан, будући да је обезбеђен новац за а пројекат професора Стојковића који је наша влада одобрила још 2010. године.

Центар за регенеративну медицину и банка ћелија радиће у оквиру Факултета медицинских наука у Крагујевцу, на којем постоје и одсеци за фармакологију и стоматологију. У питању је велики и модеран објекат површине 12.000 метара квадратних, са бројним лабораторијама у којима ће бити најсавременија опрема из иностранства.

Осим што ће наши студенти и професори имати прилику да учествују у важним пројектима, не само од националног значаја, Центар за регенеративну медицину привући ће и врхунске научнике из целе Европе, пре свега Шпаније и Велике Британије. Реч је о земљама у којима је професор Стојковић радио пре него што је у родном Лесковцу формирао малу болницу и почео да се бави вештачком оплодњом.

– У свету се матичне ћелије користе већ 50 година, углавном за лечење од наследних болести чији корен не може прецизно да се утврди. Са Центром за регенеративну медицину Крагујевац и Србија ће коначно постати конкурентни у глобалним научним оквирима. Наши стручњаци су већ ту, а са завршетком објекта, нама ће се придружити и моје колеге из Шпаније и Велике Британије – рекао је Стојковић.

У разговору за наш лист, професор је навео да ће се у банци имати више врста матичних ћелија, узетих са пупчане врпце након порођаја, затим крвне (хематопоетске), као и вишеструко потенцијалне (плурипотентне), које дају чак 220 различитих ћелијских типова. Ћелије ће бити узимане са пацијената или даваоца, а до медицинске примене и лечења пацијената чуваће се у специјалним просторијама, под посебним условима.

– Матичним ћелијама могу да се лече оболели од различитих крвних болести, као што је на пример леукемија, затим дегенеративна обољења кичмене мождине, промене на оку, а моћи ћемо да правимо и вештачку кожу. Заиста је огроман дијапазон обољења која ће моћи да се третирају на овај начин – објаснио је професор Стојковић.

Према његовим речима, осим научне, не треба занемарити ни економску корист коју ће наша земља имати након отварања Центра за регенеративну медицину.

– Србија годишње изгуби око осам милиона евра, само зато што се по матичне ћелије одлази у иностранство, а лечење од неких крвних болести у другим европским земљама кошта неколико десетина па и стотина хиљада евра. Вредност светског тржишта матичних ћелија је 50 милијарди долара на годишњем нивоу – изјавио је проф. др Стојковић.

Уговор о изградњи Центра за регенеративну медицину са банком ћелија потписали су министар просвете Жарко Обрадовић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић и проф. др Александар Симоновић, директор Јединице за управљање пројектима при Влади Србије.

Највећи део средстава од 16,5 милиона евра, колико кошта пројекат, обезбедила је Европска инвестициона банка. Ипак, треба рећи да Центра за матичне ћелије можда и не би било да град Крагујевац за ову намену није уступио око два хектара грађевинског земљишта поред зграде Ректората, вредности око 2,5 милиона евра.