Tajna sopstvenog života

Novi Sad – Neko je našu predstavu „Čarobnjak” ocenio kao važnu i našao da treba da je vidi i publika van njene matične kuće, da komad može da odgovori n zahtevima odlične i dugo negovane sterijske publike. To je za nas divna potvrda i prilika. I velika radost! Posebno mi je drago da je drama Fedora Šilija dobila mesto u ovoj kod nas najvažnijoj selekciji za pisce. Šilijeva drama je dugo čekala svoju publiku. Nije bilo velikog interesovanja za nju, a ja sam propuštao mnoge prilike da je radim. Družim se sa tim komadom od 2006. godine. Ponekad je delovalo da to štivo nikada neće biti izvedeno, da će se izgubiti po raznim folderima – kaže daroviti reditelj Boris Liješević, čije će rediteljsko čitanje drame „Čarobnjak”, Fedora Šilija, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora, biti izvedeno večeras kao četvrta premijera u zvaničnoj selekciji ovogodišnjeg 58. Sterijinog pozorja u Novom Sadu.

Dramaturg je Branko Dimitrijević, kostimograf Mirna Ilić, scenograf Miša Keskenović, a muzički saradnik Aleksandar Kostić. Šilijeve kompleksne junake tumače: Saša Torlaković, Svetozar Cvetković, Radoje Čupić, Tatjana Šanta Torlaković i Marko Marković. Predstava traje sat i 30 minuta.

– Komad „Čarobnjak” mi je bio važan, samo ga nisam shvatao iz raznih razloga. Ponekad mislim da bi mi i rediteljsko sazrevanje išlo u drugom smeru da sam ga ranije radio. Da bih pre došao do nečeg autentičnog. Jer, čitajući ovaj komad, pre sedam godina, počeo sam da nazirem ono što me danas zanima u rediteljskom izražavanju, a što sam kasnije primenio na neke buduće predstave. Upravo mi je ovaj komad pomogao da se približim sebi kao reditelju i onome što me zanima u rediteljskom oblikovanju predstave – kaže naš sagovornik.

Liješević u isto vreme odgovara na pitanje šta je to tako kompleksno, zanimljivo u Šilijevom „Čarobnjaku”, što ga je tako zaokupilo, budući da se delo bavi životom Tomasa Mana.

– Tajna sopstvenog života. Zagonetka. Uvek je lakše posmatrati tuđe živote i rešavati tuđe probleme nego sopstvene. Tomas Man pažljivo posmatra druge. Pretvara tuđe živote u umetnost, a sopstveni život mu curi kroz prste. Samoubistvo najstarijeg sina Klausa, problemi sa najmlađim sinom Mihailom. Pokušaj da se uspostavi balans između umetnosti i svakodnevice. Osećaj krivice koje prati stvaranje. Gubitak doma. Odnos između oca i sina – objašnjava naš sagovornik.

Drama „Čarobnjak” bavi se i fenomenom jednostavnosti, a sam reditelj otkriva do kakvih spoznaja je došao tokom rada na ovoj predstavi, koju je, u svom poznatom maniru, studiozno i marljivo pripremao.

– Jednostavnost je mir, lepota, sklad, jasnost. Jednostavnost otvara put gledaocu da uđe unutra, da dobro prati, učestvuje svojom imaginacijom, asocira, kreira svoju predstavu u glavi. Jednostavnost otvara prostor za višeznačnost. Maštao sam takve predstave, čitajući knjige Pitera Bruka, napominje reditelj i objašnjava zašto je važno napomenuti da je u predstavi „Čarobnjak” gledalac aktivni učesnik.

–U „Čarobnjaku” gledalac pomaže da se napravi asocijacija na paljenje knjiga na Opernplacu u Berlinu, 1933. Ali za mene to nije prozivanje niti optuživanje gledaoca da je on taj koji bi ili koji je učestvovao u tom događaju. Za mene je to poziv da stavimo sebe u tu situaciju. Da li bi me neka ideja navela da bacim knjigu na lomaču? Svako će reći da ne bi, ali hajde da se stavimo u kožu tih ljudi koji su palili knjige. Šta ih sve navodi na takav čin? Šta? Strah za sopstveni narod. Želja da se sačuva obrazovanje, čistota. Svako uvek želi najbolje! Ali se sprovođenje toga tako brzo i lako deformiše, degeneriše i pretvori u zlo – zaključuje Liješević.