Тајна сопственог живота

Нови Сад – Неко је нашу представу „Чаробњак” оценио као важну и нашао да треба да је види и публика ван њене матичне куће, да комад може да одговори н захтевима одличне и дуго неговане стеријске публике. То је за нас дивна потврда и прилика. И велика радост! Посебно ми је драго да је драма Федора Шилија добила место у овој код нас најважнијој селекцији за писце. Шилијева драма је дуго чекала своју публику. Није било великог интересовања за њу, а ја сам пропуштао многе прилике да је радим. Дружим се са тим комадом од 2006. године. Понекад је деловало да то штиво никада неће бити изведено, да ће се изгубити по разним фолдерима – каже даровити редитељ Борис Лијешевић, чије ће редитељско читање драме „Чаробњак”, Федора Шилија, у извођењу Народног позоришта из Сомбора, бити изведено вечерас као четврта премијера у званичној селекцији овогодишњег 58. Стеријиног позорја у Новом Саду.

Драматург је Бранко Димитријевић, костимограф Мирна Илић, сценограф Миша Кескеновић, а музички сарадник Александар Костић. Шилијеве комплексне јунаке тумаче: Саша Торлаковић, Светозар Цветковић, Радоје Чупић, Татјана Шанта Торлаковић и Марко Марковић. Представа траје сат и 30 минута.

– Комад „Чаробњак” ми је био важан, само га нисам схватао из разних разлога. Понекад мислим да би ми и редитељско сазревање ишло у другом смеру да сам га раније радио. Да бих пре дошао до нечег аутентичног. Јер, читајући овај комад, пре седам година, почео сам да назирем оно што ме данас занима у редитељском изражавању, а што сам касније применио на неке будуће представе. Управо ми је овај комад помогао да се приближим себи као редитељу и ономе што ме занима у редитељском обликовању представе – каже наш саговорник.

Лијешевић у исто време одговара на питање шта је то тако комплексно, занимљиво у Шилијевом „Чаробњаку”, што га је тако заокупило, будући да се дело бави животом Томаса Мана.

– Тајна сопственог живота. Загонетка. Увек је лакше посматрати туђе животе и решавати туђе проблеме него сопствене. Томас Ман пажљиво посматра друге. Претвара туђе животе у уметност, а сопствени живот му цури кроз прсте. Самоубиство најстаријег сина Клауса, проблеми са најмлађим сином Михаилом. Покушај да се успостави баланс између уметности и свакодневице. Осећај кривице које прати стварање. Губитак дома. Однос између оца и сина – објашњава наш саговорник.

Драма „Чаробњак” бави се и феноменом једноставности, а сам редитељ открива до каквих спознаја је дошао током рада на овој представи, коју је, у свом познатом маниру, студиозно и марљиво припремао.

– Једноставност је мир, лепота, склад, јасност. Једноставност отвара пут гледаоцу да уђе унутра, да добро прати, учествује својом имагинацијом, асоцира, креира своју представу у глави. Једноставност отвара простор за вишезначност. Маштао сам такве представе, читајући књиге Питера Брука, напомиње редитељ и објашњава зашто је важно напоменути да је у представи „Чаробњак” гледалац активни учесник.

–У „Чаробњаку” гледалац помаже да се направи асоцијација на паљење књига на Опернплацу у Берлину, 1933. Али за мене то није прозивање нити оптуживање гледаоца да је он тај који би или који је учествовао у том догађају. За мене је то позив да ставимо себе у ту ситуацију. Да ли би ме нека идеја навела да бацим књигу на ломачу? Свако ће рећи да не би, али хајде да се ставимо у кожу тих људи који су палили књиге. Шта их све наводи на такав чин? Шта? Страх за сопствени народ. Жеља да се сачува образовање, чистота. Свако увек жели најбоље! Али се спровођење тога тако брзо и лако деформише, дегенерише и претвори у зло – закључује Лијешевић.