Beskućnici i podstanari

Pitanje za milion dinara moglo bi da glasi: "Šta je Muzej istorije Jugoslavije, a gde je Istorijski muzej Srbije?" Prošle jeseni u vreme održavanja Oktobarskog salona u Muzeju "25. maj" naš redakcijski telefon se usijao od poziva građana jer u novinama gde su objavljeni važni telefoni nisu mogli da pronađu Muzej "25. maj" pod tim imenom. Objavljen je telefon Muzeja istorije Jugoslavije, kojem Muzej "25. maj" pripada. Ali, koji procenat građana to zna?
Šta ćete reći stranom turisti koji vas na ulici zapita gde se nalazi Muzej grada Beograda?

I dok se u svetu grade velelepni muzeji od preko stotinu hiljada kvadratnih metara čije zgrade vrede isto toliko miliona dolara, naši muzeji ne samo da vape za viškom prostora, nego čak nemaju ni sopstvene zgrade, pa su neki već decenijama u podstanarskom statusu. To je slučaj sa Muzejom primenjene umetnosti koji je nedavno došao u situaciju da nema sredstva da plati kiriju!

Muzej primenjene umetnosti se od osnivanja 1950. godine nalazi u zgradi u Ulici Vuka Karadžića 18 koja nije namenski podignuta za potrebe muzeja. Zgradu je kao stambeno-poslovnu palatu (1927-29) podigla porodica Čelebonović. Posle Drugog svetskog rata zgrada je delimično nacionalizovana, a koristilo ju je Ministarstvo građevina sve do 1950, kada je u nju smešten Muzej primenjene umetnosti. Tokom vremena, kako su se fondovi uvećavali, uprkos rekonstrukciji iz sedamdesetih godina, raspoloživi prostor od oko 2.800 kvadratnih metara postajao je tesan.

Istorija selidbe

Inicijativa Ministarstva kulture iz 2003. da MPU dobije novu zgradu na Kosančićevom vencu naišla je na odobravanje i podršku nadležnih gradskih i urbanističkih subjekata. Nacrt još nije usvojen i očekuje se da to bude u maju mesecu. Postupak dodele parcele i privođenje nameni je u toku.

– Potencijalna lokacija za novu zgradu nalazi se u neposrednoj blizini, sa leve strane od ulaza zgrade Rektorata umetnosti na Kosančićevom vencu. Buduća zgrada Muzeja mogla bi da se razvije kaskadno, u više nivoa, sledeći prirodan pad terena do Karađorđeve ulice, sa mogućnošću da se ona i premosti. Tako bi se zgrada Muzeja spustila do same obale reke Save. Na taj način bi se dobila optimalna kvadratura od 12.000 kvadratnih metara, kao trajno rešenje smeštaja MPU, kaže Milica Cukić, zadužena za odnose sa javnošću u MPU.

U novoj zgradi galerijski prostor za stalnu postavku i povremene izložbe imao bi 5.000 kvadrata, dok bi depoi za smeštaj eksponata zauzimali 2.000 kvadrata. Muzej bi imao reprezentativan hol sa portirnicom, višenamensku salu za prateće programe, kafeteriju, prodajnu galeriju, apartman za goste, konzervatorske i preparatorske radionice, foto-atelje, biblioteku sa čitaonicom...

Istorijski muzej Srbije je najčešće seljen muzej u novijoj istoriji, čak desetak puta. Samo u poslednje dve godine seljen je tri puta. Najpre je bio u zgradi Vlade Srbije u Nemanjinoj, potom u Botićevoj ulici. Zatim u Pančevu, pa u Ulici Đure Jakšića u zgradi Muzeja nauke i tehnike! Svaka selidba, po rečima Andreja Vujinovića, direktora ove institucije, podrazumevala je selidbu kancelarija i 30.000 eksponata! Po nacionalnom investicionom planu dobio je milion dinara, i sada bi trebalo da dobije prostorije za stalnu postavku u zgradi na Trgu Nikole Pašića. Za sada je stalna postavka, koja predstavlja Prvi i Drugi srpski ustanak, u Konaku kneza Miloša u Topčideru.

Nije Istorijski muzej Srbije jedini beskućnik iz te porodice u ovom gradu. Apsolutni rekorder u čekanju sopstvene zgrade je Muzej grada Beograda! Tek nedavno, posle 103 godine čekanja, dobio je zgradu u Resavskoj ulici koja je oduvek pripadala vojsci. U međuvremenu, i ovaj muzej pamti samo selidbe. Od 1903. na ovamo Muzej grada "šetao se" od Uzun Mirkove do Ulice kralja Petra, pa do Kosovske i, konačno sadašnje i valjda poslednje privremene adrese u Zmaj Jovinoj ulici. U dva navrata, 1954. i 1976. godine, raspisivan je konkurs za izgradnju nove zgrade Muzeja, ali konkursi nisu uspeli. Nova zgrada u Resavskoj ima oko 8.200 kvadrata. Tu će se, nakon renoviranja ovog prostora, useliti zbirke u rasponu od neolita do savremenih političkih plakata. Izložbeni prostor zauzimaće oko 3.000 kvadratnih metara, a fundus od oko 130.000 predmeta biće naravno revidiran, da bi se proverilo šta je propalo tokom poslednje 103 godine. Paradoks je što je Muzej grada uvek bio upisan u turističke vodiče, pa je bilo i komplikovano i neprijatno objasniti stranim i domaćim turistima da taj muzej, u stvari, nema zgradu i da su eksponati po nekim kancelarijama na raznim adresama.

Još jedna zgrada na Ušću

Muzej savremene umetnosti, takođe, ima problem sa prostorom. Zgrada na Ušću odavno je postala tesna za ono što se zove savremena umetnost. Od 10. juna i ovaj muzej čekaće rekonstrukciju.

Svi projekti su gotovi, čeka se formiranje vlade i zeleno svetlo iz MIP-a da bi se raspisao tender za generalnog izvođača. U skorijoj budućnosti počeće i izgradnja nove zgrade, tačnije aneksa na potesu prema Poslovnoj zgradi Ušće. Ovih dana na trodnevnoj radionici učestvovalo je 45 inostranih arhitekata koji su se bavili izradom projekta novog aneksa Muzeja savremene umetnosti. Zašto je Muzeju na Ušću potreban novi prostor?

– Kroz aneks smo tražili 15.000 kvadrata novog prostora, što znači da su naše potrebe: proširenje depoa i podzemnih konzervatorskih radionica, a u gornjim nivoima bi nam trebalo od dve do 3.000 kvadrata za izložbe. Neophodan je i prostor za edukativne programe muzeja. Pre svega, za regionalni istraživački centar, sala za predavanja, seminare, za performing umetnost i manje muzičke komade. Potreban nam je i prostor koji će predstavljati začetak muzeja televizije, fotografije, dizajna i arhitekture, jer savremena umetnost više ne može da se izoluje od ovih medija. Zgrada Muzeja na Ušću ima za sada oko pet i po hiljada kvadrata bez pratećih objekata. Povećan broj kvadrata obuhvatiće i muzejsku radnju i veliku biblioteku, da bi ova zgrada kao spomenik kulture zaista mogla da se konzervira sa svojom zbirkom 20. veka, kaže Branislava Anđelković, direktorka Muzeja savremene umetnosti.

Narodni muzej je 2003. skinuo stalnu postavku zbog rekonstrukcije, a ovih dana zatvara se potpuno zbog ambicioznog četvorogodišnjeg projekta rekonstrukcije. Još osamdesetih godina prošlog veka prostor kojim Muzej raspolaže postao je skučen i nedovoljan za obavljanje redovnih muzejskih delatnosti. Nova organizacija prostora povećaće prostor muzeja za oko 30 odsto, a prostor za izlaganje za 250 odsto bez promena strukture zgrade i njene neoklasicističke fasade. Ukupna suma koja je potrebna za rekonstrukciju Narodnog muzeja iznosi oko 25 miliona evra!

U Ministarstvu kulture apostrofira se i teško stanje Prirodnjačkog muzeja kojem, takođe, manjka prostor za stalnu postavku i potrebna je dogradnja prostora.

Stvari se koliko-toliko pomeraju sa mrtve tačke i dobro je što su i muzeji došli na red. Beograd nije grad koji živi od muzejskog turizma, mada ima šta da pokaže. Imamo i Renoara i Pikasa i Rubensa i Vinčansku statuetu i Nadeždu Petrović i Savu Šumanovića... Beograd zaslužuje da ima muzeje dostojne evropskih standarda, a vredna umetnička dela zaslužuju da se nađu u odgovarajućim uslovima čuvanja i izlaganja. To zaslužuje i ovdašnja muzejska publika koja nije mnogobrojna, ali je njen broj stabilan.

Onima koji nikada, osim sa školskom ekskurzijom, nisu ušli u neki naš muzej, ovaj tekst nije ni namenjen.

--------------------------------------------------------------------------

S one strane zida

Status Muzeja istorije Jugoslavije, najvećeg muzejskog kompleksa u Srbiji, je svojevrsni paradoks. Ljiljana Cetinić, direktorka MIJ, od početka svog mandata bije bitku da se ukine Uredba doneta 1996. godine po kojoj je deo koji pripada ovom muzeju dat Slobodanu Miloševiću na korišćenje. To su zgrade iza podignutog zida koji odvaja ovaj deo od ostatka muzejskog kompleksa na Dedinju. Uredba još nije ukinuta, zid i dalje stoji. Pristup delu eksponata koji se, takođe, nalaze sa one strane zida u kružnoj zgradi je takođe dugo bio onemogućen. Od doskorašnje Savezne vlade ni pomoćnik republičkog ministra kulture Miladin Lukić nije dobio dozvolu za pristup, a Ljiljana Cetinić, kao direktorka dobila je dozvolu tek posle upornih pokušaja. Tu se nalaze eksponati koji pripadaju zbirci MIJ i čija je sudbina u vlažnim podrumima krajnje neizvesna.

--------------------------------------------------------------------------

Nova vizija

Narodni muzej u Beogradu je godinama u katastrofalnom stanju. Neke električne instalacije nisu menjane od 1903. godine! Rekonstrukcija podrazumeva stvaranje bezbednih uslova za normalan rad, čuvanje eksponata, bezbedne instalacije, stvaranje prostora za odgovarajuću komunikaciju sa publikom. Projekat arhitekte dr Milana Rakočevića pretvoriće ovo zdanje u muzej 21. veka. Nova vizija podrazumeva inovativnu, informativnu, dinamičnu postavku koja će pokazati sva lica Srbije i identitet ovog prostora.