Zdravstvo na jakim temeljima

Kragujevac – Odluka vlade iz marta 2006, kojom je Kliničko-bolnički centar prerastao u Klinički centar, u Kragujevcu je doživljena kao velika pobeda grada, koji se u procesima regionalizacije i decentralizacije vlasti, bori za što bolji položaj. Sa još jednom ustanovom od nacionalnog značaja, koja će biti okosnica razvoja ovog dela Srbije, put ka statusu makroregionalnog centra je otvoren, govorili su tada gradski čelnici.

A, da li su se ispunila očekivanja Kragujevčana i stanovnika drugih mesta kojima je zdravstvena pomoć bila neophodna? O tom i drugim pitanjima razgovarali smo sa bivšim i sadašnjim direktorom ove ustanove, neuropsihijatrom Slavicom Đukić-Dejanović i hirurgom Radomirom Pavlovićem. Iako politički suparnici, ovo dvoje iskusnih lekara nemaju dilemu kad je u pitanju razvoj ustanove. Budućnost kragujevačkog KC zavisi od kadrova i finansijskih sredstava, vele oni.

Da je zdravlje skupo, odavno je poznato, a pošto stvari tako stoje, kragujevački Klinički centar je, zarad svog razvoja, morao da se obrati i državi.

– Vlada, odnosno Ministarstvo zdravlja, tokom poslednje dve godine, u kragujevački KC uložila je oko četiri i po miliona evra. Tako smo došli do najmodernijih aparata. Kupljena je nuklearna magnetna rezonanca, multislajni skener, gama kamera, ERCP, sve ono bez čega ne može da postoji savremena dijagnostika. Sam KC je investirao u preuređenje prostora. Za obnovu Interne klinike, Nefrologije, Hirurškog bloka i drugih objekata izdvojeno je oko 1,7 miliona evra – kaže Pavlović za "Politiku".

Prema njegovim rečima, u KC se ne leče samo Kragujevčani, već ka ovoj zdravstvenoj ustanovi gravitira oko dva i po miliona stanovnika centralne, zapadne i južne Srbije.

– Dolaze ljudi iz Šumadijskog, Pomoravskog i Raškog okruga, iz zlatiborskog kraja i sa područja severnog Kosmeta. U vreme Kliničko-bolničkog centra, u Kragujevcu se lečilo oko 25.000 ljudi godišnje, a sada oko 45.000. Raste i broj stacionarnih pacijenata. Za prva četiri meseca 2007. na našim klinikama je ležalo oko 2.500 ljudi više nego u istom periodu prošle godine. To je ogromno povećanje, pa je i normalno što ima žalbi na rad zaposlenih. Međutim, ni jedan naš lekar nije sudski okrivljen da je ugrozio zdravlje pacijenta – veli direktor Pavlović.

Mnogi sporovi se, kaže direktor, rešavaju uz pomoć advokata KC, koji pomaže u uspostavljanju bolje komunikacije između lekara i pacijenta.

I dr Dejanović, Pavlovićeva prethodnica, smatra da je dosta učinjeno na poboljšanju organizacije rada ustanove, ali smatra da bi odnos prema pacijentima mogao biti i bolji.

– Najveći broj organizacionih jedinica je u funkciji pacijenata, ali ni jednom čoveku nije lako kad u bolnici mora mnogo šta da plati. No, to nije problem rukovodstva, već države. Ono što zavisi od menadžera, jeste interna organizacija. Tu bi stvari mogle biti i bolje. Pacijenta treba posmatrati u celini, sa svim njegovim problemima, a ne parcijalno. Bolestan čovek ima potrebu da u potpunosti bude zbrinut i to ne treba da zavisi od toga na kom odeljenju leži. Mislim da KC nedostaje bolja povezanost službi – kaže Slavica Đukić-Dejanović, direktorka Klinike za psihijatriju i prodekan za međunarodnu saradnju na kragujevačkom Medicinskom fakultetu.

Prema njenim rečima, bez obzira na značajnu ulogu rukovodstva, lekari su ti koji čine okosnicu i utiču na razvoj jedne zdravstvene ustanove.

– Kragujevac je pravi primer za to, jer zdravstvo u ovom gradu nije počelo da se gradi i razvija ni sa mnom, ni sa sadašnjim direktorom. Neki pre nas su udarili jake temelje, pa je gradska bolnica mogla da preraste, prvo u KBC, a onda i u KC. Velike zasluge pripadaju i građanima Kragujevca, koji su gradili ovu ustanovu, a jedno rukovodstvo je uspešno onoliko koliko finansijskih sredstava ima na raspolaganju – smatra doktorka Đukić-Dejanović.

Zahvaljujući i jednom i drugom, i dobrim kadrovima i visokim ulaganjima, kragujevački KC se, prema Pavlovićevim rečima, svrstao u najbolje zdravstvene ustanove u zemlji

– Kragujevački KC je jedina ustanova u ovom delu Srbije koja radi tretman karcinoma štitne žlezde radioaktivnim jodom. Takav način lečenja se sprovodi samo još u Sremskoj Kamenici. Takođe, mi smo prvi u Srbiji po broju endovaskularnih procedura u lečenju aneurizmi arterija mozga. Za Beograd šaljemo pacijente samo kad je u pitanju komplikovanija intervencija na srcu ili kad je reč o nekim retkim dijagnostičkim procedurama, a radi se o deci – kaže Pavlović.