Здравство на јаким темељима

Крагујевац – Одлука владе из марта 2006, којом је Клиничко-болнички центар прерастао у Клинички центар, у Крагујевцу је доживљена као велика победа града, који се у процесима регионализације и децентрализације власти, бори за што бољи положај. Са још једном установом од националног значаја, која ће бити окосница развоја овог дела Србије, пут ка статусу макрорегионалног центра је отворен, говорили су тада градски челници.

А, да ли су се испунила очекивања Крагујевчана и становника других места којима је здравствена помоћ била неопходна? О том и другим питањима разговарали смо са бившим и садашњим директором ове установе, неуропсихијатром Славицом Ђукић-Дејановић и хирургом Радомиром Павловићем. Иако политички супарници, ово двоје искусних лекара немају дилему кад је у питању развој установе. Будућност крагујевачког КЦ зависи од кадрова и финансијских средстава, веле они.

Да је здравље скупо, одавно је познато, а пошто ствари тако стоје, крагујевачки Клинички центар је, зарад свог развоја, морао да се обрати и држави.

– Влада, односно Министарство здравља, током последње две године, у крагујевачки КЦ уложила је око четири и по милиона евра. Тако смо дошли до најмодернијих апарата. Купљена је нуклеарна магнетна резонанца, мултислајни скенер, гама камера, ЕРЦП, све оно без чега не може да постоји савремена дијагностика. Сам КЦ је инвестирао у преуређење простора. За обнову Интерне клинике, Нефрологије, Хируршког блока и других објеката издвојено је око 1,7 милиона евра – каже Павловић за "Политику".

Према његовим речима, у КЦ се не лече само Крагујевчани, већ ка овој здравственој установи гравитира око два и по милиона становника централне, западне и јужне Србије.

– Долазе људи из Шумадијског, Поморавског и Рашког округа, из златиборског краја и са подручја северног Космета. У време Клиничко-болничког центра, у Крагујевцу се лечило око 25.000 људи годишње, а сада око 45.000. Расте и број стационарних пацијената. За прва четири месеца 2007. на нашим клиникама је лежало око 2.500 људи више него у истом периоду прошле године. То је огромно повећање, па је и нормално што има жалби на рад запослених. Међутим, ни један наш лекар није судски окривљен да је угрозио здравље пацијента – вели директор Павловић.

Многи спорови се, каже директор, решавају уз помоћ адвоката КЦ, који помаже у успостављању боље комуникације између лекара и пацијента.

И др Дејановић, Павловићева претходница, сматра да је доста учињено на побољшању организације рада установе, али сматра да би однос према пацијентима могао бити и бољи.

– Највећи број организационих јединица је у функцији пацијената, али ни једном човеку није лако кад у болници мора много шта да плати. Но, то није проблем руководства, већ државе. Оно што зависи од менаџера, јесте интерна организација. Ту би ствари могле бити и боље. Пацијента треба посматрати у целини, са свим његовим проблемима, а не парцијално. Болестан човек има потребу да у потпуности буде збринут и то не треба да зависи од тога на ком одељењу лежи. Мислим да КЦ недостаје боља повезаност служби – каже Славица Ђукић-Дејановић, директорка Клинике за психијатрију и продекан за међународну сарадњу на крагујевачком Медицинском факултету.

Према њеним речима, без обзира на значајну улогу руководства, лекари су ти који чине окосницу и утичу на развој једне здравствене установе.

– Крагујевац је прави пример за то, јер здравство у овом граду није почело да се гради и развија ни са мном, ни са садашњим директором. Неки пре нас су ударили јаке темеље, па је градска болница могла да прерасте, прво у КБЦ, а онда и у КЦ. Велике заслуге припадају и грађанима Крагујевца, који су градили ову установу, а једно руководство је успешно онолико колико финансијских средстава има на располагању – сматра докторка Ђукић-Дејановић.

Захваљујући и једном и другом, и добрим кадровима и високим улагањима, крагујевачки КЦ се, према Павловићевим речима, сврстао у најбоље здравствене установе у земљи

– Крагујевачки КЦ је једина установа у овом делу Србије која ради третман карцинома штитне жлезде радиоактивним јодом. Такав начин лечења се спроводи само још у Сремској Каменици. Такође, ми смо први у Србији по броју ендоваскуларних процедура у лечењу анеуризми артерија мозга. За Београд шаљемо пацијенте само кад је у питању компликованија интервенција на срцу или кад је реч о неким ретким дијагностичким процедурама, а ради се о деци – каже Павловић.