Putovanje kroz vreme

Trstenik – U Trsteniku je održan prvi deo tridesete, jubilarne, manifestacije „Srpska proza danas”. Prvog dana, u Narodnom univerzitetu, o književnom portretu Vladimira Pištala, govorili su Nenad Šaponja, Vesna Kapor, Miloš Petrović i autor. U muzičkom programu učestvovao je Luka Mirkoski, a odlomke iz proze Vladimira

Proza Vladimira Pištala, ističe Vesna Kapor, ima karakteristike karnevalskog putovanja kroz vreme. Maska, kao dominantni motiv i izazov, proteže se kroz njegov celokupni opus. Tako se karnevalska „Venecija” daje kao parabola civilizacije i mogućnost dosezanja najintimnijih sfera svakog pojedinca. Priče Vladimira Pištala, dodaje Vesna Kapor,  kolekcija su najznačajnijih momenata, neverovatnih poređenja i humora koji preliva skoro svaku priču jedinstvenim tonom. Čak i kad su priče ili likovi groteskni, on pisac, zapravo njegov pripovedač – voli te ljude („Las Vegas”), ali to ga ne sprečava da zabeleži sve njihove defekte i iznese na videlo njihove različiitosti kao ogledala. Za razliku od romana, i novela, u zbirkama priča Pištalo beleži ličnu istoriju malih ljudi.

Roman „Tesla – portret među maskama”, primećuje Miloš Petrović, totalno je komponovan, kako bi rekao Borislav Pekić, od pripovednih fragmenata, legende, istorijskih podataka, zapisa, poezije, pisama, biografskih činjenica. Tako, primera radi, u dečačkoj igri, grmljavaina Tesline snežne grudve korespondira s plovidbom u kosmičko brujanje, kada su „oscilacije otputovale po celoj planeti”.

Dve trećine vremena, kazao je Vladimir Pištalo, prvodi u Amereci, a jednu u Srbiji. Za njega – domovina je jezik. On živi u srpskom jeziku, piše na srpskom, a ne na engleskom. Živi u svom jeziku, koji je njegova domovina.

Drugog dana, u biblioteci „Jefimija”, održan je okrugli sto na temu: „Romansirana biografija u srpskoj prozi”. U raspravi su učestvovali: Vera Janićijević, Milisav Savić, Gojko Tešić, Đorđe Pisarev i Rajko Lukač.

Romansirana biografija, naglasila je Vera Janićijević, može se pisati na dva načina. Na osnovu činjenica, ništa ne menjajući, ali i dodajući svoje viđenje. Roman Vladimira Pištala „Tesla – portret među maskama” pisan je kao scenario za film. Ona smatra da je pisati o poznatim ličnostima veoma teško. Ako se koriste samo činjenice – onda je to studija, a ne roman.

Gojko Tešić je o romansiranim biografijama govorio kroz iskustva tri pisca: Stanislava Vinavera, Vladimira Pištala i Radovana Popovića. Svaki veliki roman, smatra Tešić, mora biti i autobiografski. Za Radovana Popovića je rekao da je jedinstvena figura: napisao je, poštujući činjenice do kraja, dvadesetak romansiranih biografija velikihh srpskih pisaca, čime je zadužio srpsku kulturu. On je najprepisivaniji autor, koji nikada nije optuživao svoje prepisivače.

Milisav Savić je napravio jasnu razliku između biografije i romansirane biografije. Romansirana biografija ne podrazumeva dosledno korišćenje činjenica. Pisac u biografiju unosi svoja razmišljanja o određenoj temi. Da li je Njegoš umro od sifilisa ili tuberkuloze – odlična je tema za pisca romasirane biografije. Pisci često za junake uzimaju stvarne ličnosti, jer one doprinose uverljivosti dela. I Savić je istako značaj Radovana Popovića i njegovih romansiranih biografija. Ukazao je i na knjigu Žanete Đukić Perišić „Život i priča” o nepoznatim činjenicama iz života Ive Andrića.

Posle autobiografskog romana „Bašta, pepeo”, kao i „Ranih jada”, pisanih na osnovu autentičnih događaja iz autorovog najranijeg detinjstva, kaže Rajko Lukač, Danilo Kiš je napisao i biografski roman „Peščanik”, koji predstavlja romansijersku rekonstrukciju života njegovog oca prema poslednjem pismu koje je poslao iz logora Dahau. Biografski romani, zaključuje Lukač, uvek su pisani o životu više ili manje značajnih istorijskih ličnosti, a Danilo Kiš je postupak romansirane biografije iskoristio da govori  o ličnosti koja je jedino u njegovom životu igrala bitnu ulogu i to tako umetnički vešto i literarno bogato sproveo  da se „Peščanik” može gledati i kao „školski obrazac”.

Đorđe Pisarev je govorio o romanu Vladimira Pištala „Aleksandrida”. Ukoliko smatrate da književnost mora da deluje na stvarnost, da je menja ili barem detektuje, kaže, teško da ćete pronaći smisao ponovnog retoričkog ispisivanja nečega što je toliko puta napisano. Ukoliko volite lepotu jezika, slika i slaganja (poznatih) događaja u novu šarenu pazlu, estetski doživljaj će lagano, prirodno i spontano nadmašiti moguće sumnje i Pištalovu „Aleksandridu” priključiti onim lepim, a tako retkim delima kakve mogu biti i prelepe slike koje vešamo po zidovima svojih stanova, uživajući u njima onda kada se, i ukoliko, setimo da ih pogledamo.

U Domu kulture otvorena je izložba „Teslin čudesni svet elektriciteta” (postavka Muzeja „Nikola Tesla” iz Beograda). U drugom delu manifestacije, u novembru, okrugli sto biće posvećen stvaralaštvu Petra Sarića.

Zoran Radisavljević

-----------------------------------------------------------

Spomenik carici Milici

Radmila Milentijević, koja je prisustvovala manifestaciji „Srpska proza danas”, obećala je da će finansirati izgradnju spomenika carici Milici. Biće raspisan konkurs za idejno rešenje, a na na gradu Trsteniku je da odluči gde će spomenik da postavi.