Путовање кроз време

Трстеник – У Трстенику је одржан први део тридесете, јубиларне, манифестације „Српска проза данас”. Првог дана, у Народном универзитету, о књижевном портрету Владимира Пиштала, говорили су Ненад Шапоња, Весна Капор, Милош Петровић и аутор. У музичком програму учествовао је Лука Миркоски, а одломке из прозе Владимира

Проза Владимира Пиштала, истиче Весна Капор, има карактеристике карневалског путовања кроз време. Маска, као доминантни мотив и изазов, протеже се кроз његов целокупни опус. Тако се карневалска „Венеција” даје као парабола цивилизације и могућност досезања најинтимнијих сфера сваког појединца. Приче Владимира Пиштала, додаје Весна Капор,  колекција су најзначајнијих момената, невероватних поређења и хумора који прелива скоро сваку причу јединственим тоном. Чак и кад су приче или ликови гротескни, он писац, заправо његов приповедач – воли те људе („Лас Вегас”), али то га не спречава да забележи све њихове дефекте и изнесе на видело њихове различиитости као огледала. За разлику од романа, и новела, у збиркама прича Пиштало бележи личну историју малих људи.

Роман „Тесла – портрет међу маскама”, примећује Милош Петровић, тотално је компонован, како би рекао Борислав Пекић, од приповедних фрагмената, легенде, историјских података, записа, поезије, писама, биографских чињеница. Тако, примера ради, у дечачкој игри, грмљаваина Теслине снежне грудве кореспондира с пловидбом у космичко брујање, када су „осцилације отпутовале по целој планети”.

Две трећине времена, казао је Владимир Пиштало, прводи у Амереци, а једну у Србији. За њега – домовина је језик. Он живи у српском језику, пише на српском, а не на енглеском. Живи у свом језику, који је његова домовина.

Другог дана, у библиотеци „Јефимија”, одржан је округли сто на тему: „Романсирана биографија у српској прози”. У расправи су учествовали: Вера Јанићијевић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Ђорђе Писарев и Рајко Лукач.

Романсирана биографија, нагласила је Вера Јанићијевић, може се писати на два начина. На основу чињеница, ништа не мењајући, али и додајући своје виђење. Роман Владимира Пиштала „Тесла – портрет међу маскама” писан је као сценарио за филм. Она сматра да је писати о познатим личностима веома тешко. Ако се користе само чињенице – онда је то студија, а не роман.

Гојко Тешић је о романсираним биографијама говорио кроз искуства три писца: Станислава Винавера, Владимира Пиштала и Радована Поповића. Сваки велики роман, сматра Тешић, мора бити и аутобиографски. За Радована Поповића је рекао да је јединствена фигура: написао је, поштујући чињенице до краја, двадесетак романсираних биографија великихх српских писаца, чиме је задужио српску културу. Он је најпреписиванији аутор, који никада није оптуживао своје преписиваче.

Милисав Савић је направио јасну разлику између биографије и романсиране биографије. Романсирана биографија не подразумева доследно коришћење чињеница. Писац у биографију уноси своја размишљања о одређеној теми. Да ли је Његош умро од сифилиса или туберкулозе – одлична је тема за писца ромасиране биографије. Писци често за јунаке узимају стварне личности, јер оне доприносе уверљивости дела. И Савић је истако значај Радована Поповића и његових романсираних биографија. Указао је и на књигу Жанете Ђукић Перишић „Живот и прича” о непознатим чињеницама из живота Иве Андрића.

После аутобиографског романа „Башта, пепео”, као и „Раних јада”, писаних на основу аутентичних догађаја из ауторовог најранијег детињства, каже Рајко Лукач, Данило Киш је написао и биографски роман „Пешчаник”, који представља романсијерску реконструкцију живота његовог оца према последњем писму које је послао из логора Дахау. Биографски романи, закључује Лукач, увек су писани о животу више или мање значајних историјских личности, а Данило Киш је поступак романсиране биографије искористио да говори  о личности која је једино у његовом животу играла битну улогу и то тако уметнички вешто и литерарно богато спровео  да се „Пешчаник” може гледати и као „школски образац”.

Ђорђе Писарев је говорио о роману Владимира Пиштала „Александрида”. Уколико сматрате да књижевност мора да делује на стварност, да је мења или барем детектује, каже, тешко да ћете пронаћи смисао поновног реторичког исписивања нечега што је толико пута написано. Уколико волите лепоту језика, слика и слагања (познатих) догађаја у нову шарену пазлу, естетски доживљај ће лагано, природно и спонтано надмашити могуће сумње и Пишталову „Александриду” прикључити оним лепим, а тако ретким делима какве могу бити и прелепе слике које вешамо по зидовима својих станова, уживајући у њима онда када се, и уколико, сетимо да их погледамо.

У Дому културе отворена је изложба „Теслин чудесни свет електрицитета” (поставка Музеја „Никола Тесла” из Београда). У другом делу манифестације, у новембру, округли сто биће посвећен стваралаштву Петра Сарића.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------------------

Споменик царици Милици

Радмила Милентијевић, која је присуствовала манифестацији „Српска проза данас”, обећала је да ће финансирати изградњу споменика царици Милици. Биће расписан конкурс за идејно решење, а на на граду Трстенику је да одлучи где ће споменик да постави.