Kada zastava zavijori

Od našeg specijalnog izveštača
Kan, 17. maja – Još se nisu slegli utisci posle sinoćne svečanosti otvaranja 60. Kanskog festivala, koja je u dvorani Limijer bila skromnija nego što se to od jubileja dalo očekivati. Naravno, sasvim je druga stvar bilo ono "šepurenje" duž impozantnog kroazetskog crvenog tepiha koji, poslednjih godina, sve više služi promociji novih dostignuća magova svetske modne industrije nego filmskim stvaraocima. Uostalom, ne kaže se džabe da su kanski i holivudsko-oskarovski crveni tepisi dve najvažnije modno-filmske institucije na svetu (o tome je, naširoko uz berzanske izveštaje, nedavno pisano čak i na stranicama "Financial Times). Ko se na njima bar jednom u životu nije pojavio, smatra se, kao da ne postoji.

Što se predstavnika srpskog filma tiče, ili bolje reći – "srpske filmske industrije" – jer, tako naše kinematografsko stanje zvanično nazivaju u Filmskom centru Srbije, za njih festival još nije počeo. Ko god je prvog dana svratio do našeg, skupo plaćenog, štanda zatekao je prazan i zaključan prostor, i našu zastavu kako se ponosno vijori. Šta god da je razlog kašnjenja, inače tradicionalno neorganizovanih, poslenika FSC-a, velikog opravdanja više zaista ne može biti. Jer, ili ćeš pripreme početi i obaviti na vreme i igrati po pravilima, ili u igru ulaziti nećeš. Tako je profesionalnije i poštenije. Uostalom, nisu oni do Kana doveli čak ni mladog Pavla Vučkovića (u konkurenciji Sinefondasiona), a kamoli Emira Kusturicu (u konkurenciji za "Zlatnu palmu"), čije se ime nalazi među prvima ispisano na koricama festivalskog kataloga i svih pratećih publikacija, a lice smeška sa spota jubilarnog festivala...

Za sve druge, festival je već počeo da se zahuktava. Posle filma Vonga Kar-Vaija, u konkurenciji je predstavljen hiperrealistički rumunski film "4 meseca, 3 nedelje i 2 dana" Kristiana Mungiua. Ovo je prvi film iz njegovog serijala "Priče iz Zlatnog doba", u kojem autor nudi subjektivnu istoriju rumunskog komunizma kroz urbane legende i različite priče koje fokusiraju lična mišljenja o nesrećnom periodu u kojem je valjalo živeti "normalan", svakodnevni život.

U slučaju prvog filma, u autorovom fokusu su dve mlade stanovnice studentskog doma. Kroz ilegalni prekid trudnoće jedne od njih, Mungiu nudi sliku stanja društva, bedu i korupciju, birokratsku ekvilibristiku, licemerje intelektualaca, beznađe mlade generacije ali i šokantnu scenu pobačenog ploda, starosti baš kao iz filmskog naslova, na podu kupatila jedne bedne hotelske sobe. Upečatljiv i snažan film, gotovo dokumentarističke strukture i na talasu sve uspešnijeg "novog rumunskog filma".

Danas će mnogo pompe biti posvećeno visokobudžetskom holivudskom filmu "Zodijak" Dejvida Finčera ("Soba za paniku", "Bokserski klub", "Sedam", "Osmi putnik 3"), čija se simultana premijera širom sveta poklapa sa ovdašnjom kanskom. Posle "Crne Dalije" i "Holivudlenda", ovo je još jedan film prema istinitim događajima, o nikada rasvetljenim zločinima koji su u različitim periodima potresali Ameriku (adaptacija bestselera Roberta Grejsmita). U slučaju Finčerovog filma, reč je o zalivskom serijskom ubici koji je posle počinjenih zločina decenijama terorisao San Francisko, šaljući medijima i vlastima šifrirana pisma. Lov na serijskog ubicu postaje opsesija nekolicine ljudi koji godinama rade na razrešenju slučaja, a glavne likove tumače Mark Rafalo, Džejk Džilenhal, Robert Dauni junior, Entoni Edvards i Brajan Koks. "Zodijak" je u poređenju sa Finčerovim filmom "Sedam" manje senzacionalistički i bleđi film. Ali, to i nije problem, veći je problem u tome šta traži ovaj, i ovakav, film u konkurenciji za "Zlatnu palmu"?

Čast da večeras otvori ugledni kanski (takođe takmičarski) program "Izvestan pogled" pripala je filmu "Let crvenog balona" slavnog kineskog reditelja Ho Šijao-Šijena, prvom koji je ovaj reditelj snimio u Francuskoj i na francuskom jeziku, poverivši glavnu ulogu Žilijet Binoš. Ona tumači lik samohrane majke sedmogodišnjeg dečaka koga, gde god da krene širom Pariza, prati misteriozni crveni balon i dadilja – tajvanska studentkinja Song Fang. Nije bez značaja činjenica da je ovaj Šijenov film inicirao Serž Lemoan, predsednik pariskog Muzeja d′Orsej povodom muzejskog jubileja, a sa idejom da se spoje moderni umetnici sa klasicima filma, uz jedan jedini uslov – da muzej bude prisutan u filmu na način koji to odredi autor. Tako je "Let crvenog balona", zapravo, prvi film iz budućeg muzejskog serijala.