Novac ne može da bude izgovor

Amerikanka srpskog porekla Fion Zarubica gošća je Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) i američke ambasade u Beogradu, uz čiju podršku je organizovan kurs „Upravljanje muzejskim zbirkama” za muzejske stručnjake iz šest zemalja regiona. Ovaj novi segment zaštite kulturnog nasleđa aktuelan je poslednjih 15 godina u Americi, a Fiona Zarubica kaže da je sa Milom Popović-Živančević, direktorkom CIK-a, obišla Srbiju uzduž i popreko, i posetila više sela i muzeja nego neko ko ovde živi, kako bi stekla uvid u stanje na terenu. Ona je muzeolog, predavač na kalifornijskim univerzitetima, kostimograf i stručnjak za tekstil u brojnim muzejima, između ostalog i u Muzeju umetnosti Los Anđelesa.

– Potreba za ovim kursom nastala je kada je primećen jaz između dve profesije:kustosa i konzervatora, a budući da kolekcije postaju sve veće i veće, potreban je menadžer koji će svaki dan da se brine o zbirkama. Za Srbiju je ovo važno jer ima mnogo dela koja treba zaštititi, a za to je potrebna edukacija o savremenim metodama zaštite nasleđa i vođenja dokumentacije. Nije izvodljivo da svaki muzej u Srbiji ima konzervatora; to ne postoji ni u Americi, ali treba imati ljude koji znaju da procene kada je konzervacija najpotrebnija – ističe Fiona Zarubica.

Ona naglašava da ne mora da se ide van Srbije da bi se rešio problem, već se to čini sredstvima koja su na raspolaganju.

– Polaznicima kažem: uđite u depo i zbrinite prvi predmet koji ugledate. Novac nije izgovor jer 90 odsto posla u vezi sa čuvanjem zbirki (pakovanje, transport, beleške) može da se uradi ovde i odmah, bez novca, uz saradnju između kolega i muzeja – smatra naša sagovornica, dodajući da upravljanje zbirkama ne zahteva skupu opremu već rešenost, motivisanost, dobronamernost, obrazovanje, usavršavanje, saradnju, zdrav razum i naporan rad. Zato svakog jutra sa svojim polaznicima desetak minuta priča o profesionalnoj depresiji, iscrpljenosti, zamoru materijala, beznadežnosti, o tome da stvar ne može biti rešena ako vi ne odlučite da ćete biti ta osoba koja će je rešiti.

– Nema univerzalnog saveta za dva muzeja. Kao što doktor zna da prvo mora da zaustavi krvarenje da bi stavio zavoj, tako mi zaustavljamo krvarenje u muzejima. Procenjujemo resurse, ciljnu grupu, broj zaposlenih, njihovu stručnost, da li je muzej u centru grada, u prestonici ili u unutrašnjosti, kakav mu je depo. Uzimamo u obzir i specifičnosti jer je srpska kultura različita od, na primer, francuske, i tu treba biti veoma osetljiv i otvoren – kaže Fion Zarubica.

Ona objašnjava da ima velikih muzeja u svetu koji grade famu oko sebe, ali ne rade važan posao za zajednicu; i malih muzeja sa limitiranim sredstvima, koji predstavljaju onu važnu razliku u životu građana. Smatra da dobar muzej služi zajednici, prosvetljuje, inspiriše, interaktrivan je, povezan sa svetom i zanimljiv deci. Takođe, kaže da muzeji treba da sruše „kineski zid” između umetnosti i zabave, kao i da združe umetnost i nauku, da se otvore za inovacije, što se već dešava u svetu.

Kako primećuje, zaštita kulturnog nasleđa u Srbiji nalazi se naprekretnici budući da su previranja u regionu dovela do toga da kulturno nasleđe ne spada ni u društveni ni u politički prioritet;ne postoji jasna nacionalna strategija za njegovu zaštitu; neodgovarajući depoi uzrok su oštećenja predmeta; a ne postoji ni standardizovana dokumentacija.

– Ako ne znate šta imate, ako je ono što imate nedostupno ili u ruiniranom stanju, šta ćete da čuvate i konzervirate pomoću visokotehnološke opreme ili dokumentujete pomoću skupog softvera? Bez otvorenih muzeja, kako uopšte možete da date bilo kakav relevantan doprinos zajednici kojoj služite kroz izložbe i obrazovanje? – zapisala je Fiona Zarubica u tekstu za CIK, dodajući da je neophodno rešiti osnovna pitanja bezbednosti objekata i dokumentacije. – Tako ćemo se povezati sa regionom i svetom, promovisati razvoj zajednice, stabilnost, svesnost društva i turizam i dozvoliti drugima da stupe u kontakt sa kulturnim životom koji Srbija može da ponudi – smatra naša sagovornica.

Mirjana Sretenović

-----------------------------------------------------------

Srpski koreni

Krajem 19. veka deda naše sagovornice, poreklom iz Provalija, u Crnoj Gori, i baka iz Boke Kotorske, emigrirali su u Los Anđeles. Od njihovo četvoro dece najmlađi je Mladin, Fionin otac, zvezda američkog fudbala. Posle Drugog svetskog rata, Mladin Zarubica otvara prvu evropsku fabriku „Koka Kole”, sa sedištem u Austriji, vraća se kasnije u Ameriku, bavi građevinskim biznisom, slika i piše bestselere „The Year of the Rat” i „Scutari”. Fionina majka je Norvežanka, osnivač prve škole pedagogije – „Valdorf” u Kaliforniji.