Новац не може да буде изговор

Американка српског порекла Фион Зарубица гошћа је Централног института за конзервацију (ЦИК) и америчке амбасаде у Београду, уз чију подршку је организован курс „Управљање музејским збиркама” за музејске стручњаке из шест земаља региона. Овај нови сегмент заштите културног наслеђа актуелан је последњих 15 година у Америци, а Фиона Зарубица каже да је са Милом Поповић-Живанчевић, директорком ЦИК-а, обишла Србију уздуж и попреко, и посетила више села и музеја него неко ко овде живи, како би стекла увид у стање на терену. Она је музеолог, предавач на калифорнијским универзитетима, костимограф и стручњак за текстил у бројним музејима, између осталог и у Музеју уметности Лос Анђелеса.

– Потреба за овим курсом настала је када је примећен јаз између две професије:кустоса и конзерватора, а будући да колекције постају све веће и веће, потребан је менаџер који ће сваки дан да се брине о збиркама. За Србију је ово важно јер има много дела која треба заштитити, а за то је потребна едукација о савременим методама заштите наслеђа и вођења документације. Није изводљиво да сваки музеј у Србији има конзерватора; то не постоји ни у Америци, али треба имати људе који знају да процене када је конзервација најпотребнија – истиче Фиона Зарубица.

Она наглашава да не мора да се иде ван Србије да би се решио проблем, већ се то чини средствима која су на располагању.

– Полазницима кажем: уђите у депо и збрините први предмет који угледате. Новац није изговор јер 90 одсто посла у вези са чувањем збирки (паковање, транспорт, белешке) може да се уради овде и одмах, без новца, уз сарадњу између колега и музеја – сматра наша саговорница, додајући да управљање збиркама не захтева скупу опрему већ решеност, мотивисаност, добронамерност, образовање, усавршавање, сарадњу, здрав разум и напоран рад. Зато сваког јутра са својим полазницима десетак минута прича о професионалној депресији, исцрпљености, замору материјала, безнадежности, о томе да ствар не може бити решена ако ви не одлучите да ћете бити та особа која ће је решити.

– Нема универзалног савета за два музеја. Као што доктор зна да прво мора да заустави крварење да би ставио завој, тако ми заустављамо крварење у музејима. Процењујемо ресурсе, циљну групу, број запослених, њихову стручност, да ли је музеј у центру града, у престоници или у унутрашњости, какав му је депо. Узимамо у обзир и специфичности јер је српска култура различита од, на пример, француске, и ту треба бити веома осетљив и отворен – каже Фион Зарубица.

Она објашњава да има великих музеја у свету који граде фаму око себе, али не раде важан посао за заједницу; и малих музеја са лимитираним средствима, који представљају ону важну разлику у животу грађана. Сматра да добар музеј служи заједници, просветљује, инспирише, интерактриван је, повезан са светом и занимљив деци. Такође, каже да музеји треба да сруше „кинески зид” између уметности и забаве, као и да здруже уметност и науку, да се отворе за иновације, што се већ дешава у свету.

Како примећује, заштита културног наслеђа у Србији налази се напрекретници будући да су превирања у региону довела до тога да културно наслеђе не спада ни у друштвени ни у политички приоритет;не постоји јасна национална стратегија за његову заштиту; неодговарајући депои узрок су оштећења предмета; а не постоји ни стандардизована документација.

– Ако не знате шта имате, ако је оно што имате недоступно или у руинираном стању, шта ћете да чувате и конзервирате помоћу високотехнолошке опреме или документујете помоћу скупог софтвера? Без отворених музеја, како уопште можете да дате било какав релевантан допринос заједници којој служите кроз изложбе и образовање? – записала је Фиона Зарубица у тексту за ЦИК, додајући да је неопходно решити основна питања безбедности објеката и документације. – Тако ћемо се повезати са регионом и светом, промовисати развој заједнице, стабилност, свесност друштва и туризам и дозволити другима да ступе у контакт са културним животом који Србија може да понуди – сматра наша саговорница.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Српски корени

Крајем 19. века деда наше саговорнице, пореклом из Провалија, у Црној Гори, и бака из Боке Которске, емигрирали су у Лос Анђелес. Од њихово четворо деце најмлађи је Младин, Фионин отац, звезда америчког фудбала. После Другог светског рата, Младин Зарубица отвара прву европску фабрику „Кока Коле”, са седиштем у Аустрији, враћа се касније у Америку, бави грађевинским бизнисом, слика и пише бестселере „The Year of the Rat” и „Scutari”. Фионина мајка је Норвежанка, оснивач прве школе педагогије – „Валдорф” у Калифорнији.