Inicijacije Denija Bojla

Kao prethodnica veku Prosvetiteljstva i Razuma, 17. vek (najpre u književnosti) doneo je veliki broj imaginacija na temu Utopija ili Izgubljenog raja. Čežnja za Rajem i Rajskim vrtom postaje ponovo aktuelna pojavom Nju ejdža, a eksperimentisanje halucinogenima neretko dovodi do stanja transa kao svojevrsne virtuelne realnosti u kojoj je moguće dostići stanje blisko božanstvu. No, pojam utopije tokom 20. i početkom 21. veka neodvojiv je od pojma distopije, antiutopije; odsustvo jedne priziva prisustvo druge i obrnuto. U literaturi, naučna fantastika sve češće donosi antiutopijske narative – O. Haksli sa "Vrlim novim svetom", J. Zamjatin sa "Mi", R. Bredberi sa "Farenhajtom 451", Dž. Orvel sa kultnom "1984", V. Berouz sa "Golim ručkom", potom čitav opus Filipa K. Dika, preteče sajberpanka, i konačno  V. Gibson – slikaju mračnu budućnost (ili, pak, sadašnjost), a da bi se ona doživela, nisu potrebne invazije vanzemaljskih stvorenja već ljudska autodestrukcija i problematičan stupanj tehnološkog razvoja koji dovodi do neizbežne dehumanizacije.

Britanski reditelj Deni Bojl, čija je filmska adaptacija romana Irvina Velša "Trejnspoting" doživela status kulta, obeležio je pop-kulturu devedesetih svojim anarhoeskapizmom, crnim humorom, i bespoštednim razračunavanjem sa erom tačerizma. Heroinski zavisnici u sopstvenom mikrokosmosu, u svakodnevnoj dozi svoga Raja, prototip su sajber-generacije koja je poodavno prerasla morfijumsko-opijumske delirijume svojih prethodnika s početka veka. Junaci "Trejnspotinga" "opažaju vozove", pored njih prolaze prevozna sredstva, a oni u svom referentnom sistemu stoje/jure svojim relativističkim brzinama. Oni ne hrle Novom Atlantisu kao mornari Frensisa Bejkona, brodom, već intravenozno ili tabletama esida ili ekstazija. 

Pre saradnje na najnovijem SF ostvarenju, "Sunce", iz autorskog "braka" Denija Bojla i pisca Aleksa Garlanda nastala je "Plaža" i "28 dana kasnije". "Plaža" predstavlja inicijaciju junaka današnjice, bekpekera u poseti Istoku i pronalaženje nju-ejdžovskog Raja na ostrvu koga nema ni na mapama (stoga ostaje zapravo fantazam samog junaka), tehnološki nerazdevičenog i lišenog svih sajber-gadžeta. "28 dana" su postapokaliptični horor, distopija, koja je i filmskim jezikom značajni antipod "Plaži". Dok je minuciozna fotografija Dariuša Konđija bojila "Plažu" vanvremenskim smaragdom, "28 dana" su digitalni video blizak svedenoj estetici "Dogme 95"; tako sirovo i surovo izgleda London u jeku misterioznog hibridnog virusa koji ljude pretvara u zombije (Borislav Pekić sa žanr romanom "Besnilo" najveća je referenca koji Aleks Garland kao pisac zasigurno nije zaobišao).

Junaci filma "Sunce" poslati su brodom "Ikar-2" u misiju spasavanja čovečanstva. Naša zvezda je na ivici ugasnuća, a osmočlana posada ima zadatak da se približi Suncu kako bi ga napunila nuklearnim gorivom. Doslovno, potrebno je da ga "restartuje". U filmskoj priči vremenski pomerenoj u blisku budućnost, za 50 godina, taj veliki izvor života i svetlosti (što je i filozofski i ezoterijski  motiv (sa)znanja), postao je poput kakvog božanstva na umoru. Posada broda menja svoj kurs uhvativši signal sa ranije nestalog broda "Ikar-1". A potom iskrsavaju humanističko-moralističke i ontološke dileme, značaj ljudske jedinke se prevrednuje i dovodi u pitanje u odnosu na dobrobit čitavog čovečanstva.

Sam naziv broda referenca je na antički mit, na tu večnu težnju za uzdizanjem, ali i na onaj tehnički um, na tehne koja etimološki upućuje na jedan oblik saznanja, dolaska do Istine, koja civilizaciju vodi ka napretku. Dedal, Ikarov otac, jedan je od prvih mitskih inženjera, projektovao je ne samo veštačka krila već i lavirint. Direktna intervencija na zvezdi (koja je u mnogim civilizacijama kodirala solarna božanstva) predstavlja veliki hibris – čovečanstvo koje se drznulo da izmeni tok kosmičkog programa, taj neuhvatljivi algoritam, tako što će opraviti taj zvezdani hardver, približava se Tvorcu samom. Fantazija konačnog dodirivanja Sunca, sažimanje sa zvezdom, predstavlja jedan od inspirativnijih vizuelnih momenata filma, u kome CGI efekti, bešavno utkani u strukturu slike, obogaćuju impresiju. Deni Bojl bio je spreman za topljenje voska na svojim krilima.