Propali krovovi „Starog sela”

Sirogojno – Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu, uvršćenom među nacionalne ustanove kulture, jedinstvenom simbolu našeg narodnog graditeljstva, ovo kišno proleće nevolje stvara.

Krovovi na davnašnjim drvenim zdanjima na otvorenom u – kućama, vajatima, mlekarima, ambarima i drugim koje desetine hiljada posetilaca svake godine pohode – koji su u sastavu muzeja, dotrajali su i prokišnjavaju. Ponos naše tradicije je, kažu ovde, ugrožen.

Na ovo su nam se, kad smo ovih dana posetili „Staro selo”, požalili čelni ljudi te ustanove kojom država gazduje. Ne remeteći jednu turističku grupu iz Rusije koja je oduševljena prizorom starog srpskog seoskog domaćinstva upravo završavala obilazak tih prastarih zdanja, novi direktor „Starog sela” Branko Blagojević i najiskusniji stručnjak u muzeju Zorica Zlatić Ivković pokazali su nam slabe tačke jedinog muzeja na otvorenom kod nas.

„Staro selo” je, podsećamo, minulih meseci uglavnom pominjano u javnosti po kadrovskim problemima i otvorenim neslaganjima v. d. direktora ove ustanove sa čajetinskim opštinskim rukovodstvom, pri čemu reči o stanju objekata nije bilo.

Onda je Vlada Srbije nedavnim imenovanjem Branka Blagojevića (SNS), ekonomiste sa Zlatibora, za novog direktora „Starog sela”, te nesuglasice gurnula u prošlost. I tek što je nepunu sedmicu proveo na direktorskom mestu, Blagojević ukazuje na ozbiljan problem koji se tiče osnovne funkcije ovog muzeja

– Zatečeni objekti i eksponati su ugroženi. Ovde se nalazi oko 50 autentičnih zdanja, prenetih tokom osamdesetih godina iz zlatiborskih sela. Moj cilj je da ovoj ustanovi vratim sjaj kakav zaslužuje i tome ću se posvetiti. Najbolje je da vam muzejski savetnik Zorica Zlatić Ivković, koja kao dugogodišnji stručnjak poznaje svaku dasku u ovom muzeju, problem detaljnije predstavi – upućuje nas novi direktor.

Zorica najpre podseća da su ova drvena zdanja nastala uglavnom s kraja 19. veka, da su po prenošenju konzervirana prilikom izgradnje muzeja pre tri decenije, te da su potom vršene samo manje izmene na dotrajalim delovima i hitne intervencije.

– Sada je zub vremena opasno ugrozio krovove od drvene šindre na obema muzejskim kućama i drugim zgradama. Šindra na tim starim brvnarama najpre propadne. Evo, vidite ove rupe na krovovima kroz koje prokišnjava. A kad voda prolazi unutra, onda brvna i eksponati u stalnoj postavci (pokućstvo, starinski nameštaj, tekstil) brzo dotraju. Prošle godine je počelo prokišnjavanje, da bi ovog proleća, usled češćih kiša, problem postao izraženiji. Stanje je, dakle, alarmantno, a raduje što je novi direktor, za razliku od prethodnih uprava, odmah iskazao nameru da mu kulturno dobro bude prioritet u delatnosti muzeja. Da se prevashodno bavimo stalnom postavkom i objektima narodnog graditeljstva, a tek onda ostalim muzejskim programima i poslovima – napominje naša sagovornica.

Dok se država ne poduhvati ovog problema, u muzeju su sami napravili prve korake na sanaciji ugroženih objekata. Postupak prepokrivanja šindrom nije inače lak: valja ručno cepati borovinu u daske posebnog oblika i zato posao duže traje. Ipak, krenuli su sa nabavkom građe za krovove zdanja koja su najugroženija.

Direktor Blagojević kaže da kamenom pločom upravo prepokrivaju kovačku radionicu i sušaru za voće, i to od novca muzeja (prihodi od prodaje ulaznica, rada krčme i prodaje predmeta starog zanatstva).

– Potrebno je da se makar dvadesetak starih objekata prepokrije, što zahteva veća ulaganja, koja muzej nema. Očekujemo od države pomoć, jer je reč o kulturnom dobru od izuzetnog značaja – ističe čelnik „Starog sela”, kroz koje je u minuloj godini prošlo približno 36.000 posetilaca iz zemlje i sveta.