Poezija neprolazne lepote

Trstenik – Himnom „Bože pravde”, u izvođenju hora „Boško Jugović” iz Trstenika, pred prepunim Omladinskim trgom, u četvrtak je otvorena manifestacija „Jefimijini dani”, koja se održava 25. put.Manifestaciju je otvorio Miroslav Aleksić,predsednik Opštine Trstenik. Značaj „Jefimijinih dana” jeste u činjenici da obeležava uspomenu na život i delo naše prve žene pesnika, plemenitu Jefimiju. U vremenu kada u Srbiji nema novca za kulturu, u Trsteniku se tri večeri peva, priča, besedi o kulturi. Od utemeljenja manifestacije 1971. godine, pa do danas, uz jedan duži prekid, manifestacija se održala zahvaljujući entuzijazmu organizatora i dobroj volji i podršci sponzora.

–Želimo da naš Trstenik postane mesto odakle će stih i reč zvučati najlepše. Želimo da budemo ponovo na mapi Srbije i u kulturnom smislu, da kod nas dolaze oni koji kulturu cene. Naše je da stvorimo uslove, na umetnicima je da stvaraju dela za buduće generacije – rekao je Aleksić.

U muzičkom delu nastupila je grupa „Golubice”, koja radi pri Muzičkoj školi „Kornelije Stanković” iz Trstenika i braća Teofilovići, koji su izveli pesme iz Srbije i zemalja bivše SFRJ.

U petak, u Domu kulture Trstenik, otvorena je izložba Olgice Stefanović, slikarke iz Novog Sada, pod naslovom „Moja ćirilica”. U muzičkom programu učestvovali su Jana Milišić i Petar Ilić.

U subotu, završnog dana manifestacije, u porti manastira Ljubostinja, nagrada „Jefimijin vez” uručena je pesniku Radomiru Andriću. Žiri, koji je radio u sastavu: Miroslav Egerić, Danica Andrejević i Miloš Petrović, odlučio je da se nagrada „Jefimijin vez” za najbolje pesničko ostvarenje između dve manifestacije dodeli knjizi „U palati pravde – samo pramen” Radomira Andrića, u izdanju beogradske „Prosvete”. U obrazloženju žirija navodi se da je nova zbirka Radomira Andrića „refleksivni lirski spev razigrane imaginacije, sa bogatom stvaralačkom ulogom jezika, autentično pesničko prinošenje Jefimiji”. Nagradu, koja se sastoji od kopije Jefimijine „Pohvale knezu Lazaru”, povelje i novčanog iznosa, čiji je darodavac Opština Trstenik, pesniku je uručio Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik.

U svom slovu, Radomir Andrić je, između ostalog, rekao: „Počašćen sam nagradom koja nosi ime monahinje Jefimije, naše prve pesnikinje, čija poezija, neprolaznom lepotom, natkriljuje vekove i svojim višeznačnim, nadasve umnim i osećajnim činodejstvovanjem u čitaocu neprestano uvećava svoju jezičku zagonetku i svaki put iznova traži drugačije čitanje i odgonetanje.Već je rečeno da je u njenom pesničkom delu, nevelikom po obimu, ali značajnom po umetničkoj ostvarenosti, donekle potisnuta sakralnost iz kanonizovanog književnog teksta u drugi plan. Ona je među prvima, ako ne i prva, unela u stihove lični izraz. Otuda je povremeno ispod religioznog i duhovnog – reminiscentnog sloja dopuštala intimi da se pojavi nesuzdržano i da svoj samobitni pesnički imenik ispuni potresnim svedočenjem i duševnim tajanstvom.”

Ljubostinjsku besedu održao je pesnik Dragan Lakićević koji je između ostalog rekao:

„Strašne boli otmene joj duše” (Milan Rakić), ova srpska despotica, a potom monahinja, s jezika tužbalice i molitve prevodila je na jezik zlatne žice na crvenom atlasu. Bol je postajao zlato, a biće, čovek, narod – krvavi kosovski atlas po kojem, od Jefimije do danas, zrače uzvišeni, tj. zlatni vezovi srpskog pesništva. Naš vez započela je Jefimija.

Taj kosovski, svetolazarevaski vez, ističe Lakićević, mogla je da započne samo ona koja je izgubila sve: mladenca Uglješu kao majka, despota Mrnjavčevića kao muža, kneza Lazara – dobrotvora i gospodara. Taj gospodar objedinio je sve – lice i oreol zemlje i vere koju je monahinja razumevala čulima te vere i te zemlje... Živeći u svetlosti vere i podneblja koje je obasjalo i reč Jakova Serskog, dok je pevao o sijanju Sinaja i neizgorivosti života – Jefimija je imala dar da prepozna – svetost. Uz ktitorsku službu despota Uglješe, pojavila se i njena služba: književne reči i misli – na ikoni, zavesi, pokrovu.

Jefimija je pisala u jednom primerku. Njen vez, ta knjiga srpske pravoslavne duše, sada se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, kazao je Lakićević.

„Pohvalu knezu Lazaru” kazivala je Ivana Žigon, a svoje stihove su govorili: Zlata Kocić, Danica Vukićević, Ljubinka Stankov Perinac, Slavomir Gvozdenović, Ljubiša Đidić, Tiodor Rosić, Miljurko Vukadinović, Vladimir Jagličić i Miloje Dončić. U muzičkom programu učestvovao je hor „Božuri Careva grada” iz Kruševca.