Kasna pamet

Mnogim srpskim proizvođačima ne dolazi san na oči otkada je i zvanično objavljeno da je Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora”, kupio „Merkator” i hladi šampanjac za proslavu najveće regionalne transakcije ikada. Matematika kaže da će ukrupnjeni hrvatsko-slovenački trgovinski lanac sa više od 30 odsto udela uz belgijski „Delez” sada držati čak 70 odsto srpskog tržišta. I to je, kažu, dovoljan i opravdan razlog za njihovu nesanicu. Šta god da Komisija za zaštitu konkurencije presudila, Todorić će naći načina da legitimno ostvari svoje planove.

I tako smo umesto nikada zvanično dokazanog „Deltinog” monopola, nekoliko godina kasnije dobili snažan duopol. Prema realnim prognozama, novo pregrupisanje na tržištu će kroz potpuno nelojalnu konkurenciju ugroziti male trgovine. A što se tiče sudbine dobavljača, šanse da svi prežive udar ove akvizicije su minimalne. Ako se zna da „Merkator” i „Idea” na našem tržištu rade u minusu (i da „živih” para dakle nema), poslovne strepnje proizvođača, kako priznaju, sada se uglavnom zasnivaju na mogućim uslovljavanjima u zamenu za mogućnost da svoje proizvode uopšte stave u prodavnice najmoćnijeg hrvatskog tajkuna. Ucena može da bude saopštena na pristojan način: „Ti meni kredit na godinu dana, ja tebi poziciju na polici širom prostora bivše Jugoslavije”. A pravila o naplati robe u roku od 45 dana lako se mogu promeniti posebnim ugovorima. Ko preživi pričaće.

Prekasno je sada govoriti o našim greškama u koracima. Dugi niz loših poteza – od prodaje nacionalnog lanca „Ce-marketa”, iscrpljivanja dobavljača i proizvođača neregulisanim rokovima plaćanja do propadanja malih fabrika. I kasnije, ustupanje još većeg dela tržišta „Merkatoru” preko „Rode”, nova preprodaja „Deltinog” lanca belgijskom trgovcu, što nije donelo očekivane koristi, jer nam je potrebno još bar tri igrača svetskog ranga.U „domaćim” supermarketima je sve više stranih i skupih proizvoda. Ne možemo se nadati boljem. Takozvana robna marka preuzima primat (što i nije tako loše), ali je pitanje kolikog će udela u proizvodnji te marke imati domaći proizvođači, jer i hrvatski i slovenački lanac su i do sada favorizovali svoje.  

Istrajno i krutim branama država je štiteći pojedince, zatvarala granice za dolazak novih, svetski poznatih trgovaca ostavljajući nas da se gušimo u visokim maržama zbog slabe konkurencije. To je bila naša najveća greška. Sada se svi brinemo. Čak i u Ministarstvu trgovine sa zakasnelom pameću konstatuju da istinski strepe za domaću proizvodnju, jer jasno je „da oni (strani trgovci) nisu tu da razvijaju srpsku nego sopstvenu privredu”.

Krajnji rezultat je šoping u Segedinu. Povratak u godine od pre dve decenije – trapist, kobasice, pa čak i sveže meso po koje odlazimo vikendom, jer je u „Tesku” dvostruko, pa i trostruko jeftinije uz povraćaj PDV-a.