Pred sud moguće izaći i uz pomoć prijatelja

Ustavni sud Srbije proglasio je neustavnom odredbu Zakona o parničnom postupku, koja propisuje da stranke pred sudom mora da zastupa advokat. Takva odredba građanima ograničava pravo na pristup sudu, koje ne sme biti uslovljeno ili otežano, navodi se u obrazloženju odluke Ustavnog suda Srbije.

Inicijativu za ocenu ustavnosti ove odredbe podnelo je više građana, sindikata i udruženja.

- Odluka Ustavnog suda znači da sada svako pravno sposobno lice može da zastupa i predstavlja pred svim državnim organima i ustanovama svako drugo fizičko ili pravno lice, uključujući i samog sebe, iako nije advokat, niti pravnik – kaže jedan od podnosilaca inicijative, Dušan Mladenović iz Vinče. Smatra da se tako ukida ''advokatski monopol''.

Osporena odredba prestala je da važi danom objavljivanja ove odluke u „Službenom glasniku”, što znači da od 5. juna građani više nisu obavezni da u parnicama angažuju punomoćnika iz redova advokata.

Iako smatra da je u postupcima pred višim sudskim instancama građanima neophodna stručna pravna pomoć, Ustavni sud ocenjuje da u parničnim postupcima pred prvostepenim sudovima građani moraju imati slobodu da sami izaberu ko će ih zastupati i da li će uopšte angažovati pravnog zastupnika.

Odredba člana 85. Zakona o parničnom postupku ocenjena je neustavnom jer nameće obavezu parničnim strankama da moraju imati punomoćnika iz redova advokata, nezavisno od složenosti postupka. Sud ukazuje da zakonsko nametanje obaveze angažovanja advokata – diskriminiše građane po osnovu imovnog stanja.

„U većem broju inicijativa izneti su lični ili lično poznati primeri da je osoba vodila parnicu samostalno ili uz pomoć prijatelja, a da sada zbog imovnog stanja ne može da priušti advokata, a zbog bolesti, nepokretnosti, starosti nije u mogućnosti da lično preduzima radnje i stoga gubi svako pravo na zaštitu pred sudovima u parničnom postupku”, navodi se u obrazloženju odluke Ustavnog suda.

Ukazano je i na „nesrazmerne i neopravdano visoke troškove advokata u jednostavnim postupcima”.

Ustav garantuje građanima pravo na pravnu pomoć, a to pravo podrazumeva obavezu države da pravnu pomoć učini dostupnom, obrazlaže Ustavni sud, ali istovremeno proziva državu zbog činjenice da još nije donet zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Odluka Ustavnog suda praktično znači da sada svaka pravno sposobna osoba može da zastupa i predstavlja pred svim državnim organima i ustanovama svako drugo fizičko ili pravno lice, uključujući i samog sebe, iako nije advokat, niti pravnik. Mnogi smatraju da se na ovaj način ukida advokatski monopol.

Ovakva odluka izazvala je, međutim, zaprepašćenje u stručnoj javnosti i sada predstavlja još jednu primedbu Evropske komisije, kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.

U članu 67. Ustava Republike Srbije piše: „Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.”

– Ova odredba stoji u Ustavu zbog građana, a ne zbog advokata – ističe Đorđević.

Ukoliko nisu u mogućnosti da plate advokata, država je dužna da građanima iz budžeta obezbedi kompetentnu pravnu pomoć, ali još nemamo zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i zakon o medijaciji.

– Ustavni sud je vratio laicizam u pravno zastupanje, a to znači da čiča Pera iz Donjeg Bunjišta može da zastupa komšiju pred sudom, jer tvrdi da poznaje pravo bolje od advokata. Tako može i da naplaćuje usluge, a da ne plaća porez. Laičko zastupanje stvoriće strahovit problem sa budućom efikasnošću rada sudova. Jer, sud je dužan da pouči one koji nemaju dovoljno pravnog znanja, što pruža i široke mogućnosti za nadripisarstvo i korupciju – naglašava predsednik Advokatske komore Srbije.

On ocenjuje da će ovakvom odlukom Ustavnog suda biti naneta velika šteta građanima i da je to korak unazad u borbi za efikasniju pravdu.

– Ustavni sud je odlučio protiv Ustava i protiv jednog od osnovnih ljudskih prava na stručno zastupanje pred sudom, što je pretpostavka za ostvarivanje prava građana na fer suđenje u razumnom roku – ističe Đorđević.

Ovde je neustavnom proglašena odredba Zakona o parničnom postupku, što znači da u svim parnicama građani ne moraju imati advokata, već mogu i sami da se pojave pred sudom. Kada je o krivičnim postupcima reč, okrivljeni moraju imati branioca koji je advokat.

U mnogim zemljama propisano je da za najteža krivična dela, zaprećena najstrožim kaznama, okrivljene mogu zastupati samo advokati koji imaju najmanje pet ili najmanje sedam godina iskustva u krivičnim postupcima.