Povratak Tesle među Amerikance

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Nikola Tesla je ponovo među Amerikancima, ovoga puta zahvaljujući novoj biografiji genijalnog naučnika, koja je svoju vašingtonsku promociju imala u utorak u Muzeju američke istorije, delu prestižne „Smitsonijan” institucije, u okviru koje je najveći muzejski kompleks sveta.

„Tesla, pronalazač električnog doba” je knjiga od 500 strana čiji je autor Bernar Karlson, profesor na Univerzitetu Virdžinija i ekspert za ulogu tehnologije i inovatorstva u američkoj istoriji.

Biografiju Nikole Tesle je, kako je izneo pred oko 200 ljudi koji su došli na promociju, pripremao skoro 15 godina, koristeći gotovo sve raspoložive izvore, a u dva maha je građu prikupljao i u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Izdavač je Prinston univerzitet, jedna od najpoznatijih obrazovnih ustanova sveta.

Nova biografija, prema ocenama kritičara, „demistifikuje Teslu”, stavljanjem njegove ličnosti i dela u kulturni i tehnološki kontekst kraja 19. i početka 20. veka. „Lako je slaviti Teslu i njegovu tehnološku inventivnost upoređivati sa onom Leonarda da Vinčija”, rekao je dr Karlson, naglašavajući njegov ključni doprinos industrijskoj revoluciji, ali i upozoravajući na opasnost da se na njega gleda kao na neku vrstu „Supermena”, što on nije.

„Želeo sam da postavim ravnotežu između slavljenja i kritikovanja Tesle”, objasnio je svoj pristup autor.

Posle polusatnog izlaganja i čitanja uvodnog dela knjige, poveo se živ razgovor o mnogim aspektima Tesline ličnosti i njegovih izuma, a događaj je završen veoma efektno: prikazom na velikom platnu muzejskog „Vorner teatra” popularnog snimka sa „Jutjuba“ u kojem likovi dva saradnika i rivala – Tomas Edison i Nikola – polemišu kao reperi.

Pojava ove knjige i niz promocija koje su već održane, pre svega na američkim koledžima, potvrdili su utisak koji je poslednjih godina ovde očigledan: da se Tesla vraća među Amerikance, pošto je neko vreme bio nepravedno „proteran iz istorije”.

Profesor Karlson je u svojoj knjizi objasnio i ovaj fenomen, pripisujući ga hladnoratovskom kontekstu i činjenici da se Tesla, sa svojim poreklom, pravoslavnom verom i ekscentričnošću, pogotovo posle 1904, nije uklapao u mit o isključivo američkoj genijalnosti koja je modernizovala svet.

Povratak Tesle danas potvrđuje i kompanija „Tesla motors” iz Silicijumske doline, koja je proizvela prvi komercijalno uspešan luksuzni automobil isključivo na električni pogon (naravno, sa Teslinim motorom), on je sve popularniji u „potkulturi” mladog sveta, a krajem aprila „Gik vajr”, sajt onlajn tehnološke zajednice, organizovao je konkurs za izbor „najvećeg gika svih vremena” („gik” je inače sleng za čoveka koji je apsolutno posvećen nekoj tehnologiji), u kojem je glasovima čitalaca prvo mesto osvojio baš Nikola Tesla, u konkurenciji Alberta Ajnštajna, Čarlsa Darvina i Aleksandra Grejama Bela.

Na „Jutjubu“ danas pretraga imena Tesla” daje oko 300.000 video-zapisa, a prošle godine je u velikoj onlajn akciji za veoma kratko vreme sakupljeno oko 1,4 miliona dolara za otkup Vordenklifa, Tesline nekadašnje laboratorije na Long Ajlendu.

Na 70. godišnjicu smrti, 7. januara ove godine, u Njujorku, u hotelu u kojem je proveo poslednje godine svog života, održana je velika komemorativna konferencija posvećena njegovoj ostavštini.

Glosa: Krajem aprila „Gik vajr”, sajt onlajn tehnološke zajednice, organizovao je konkurs za izbor „najvećeg gika svih vremena” („gik” je inače sleng za čoveka koji je apsolutno posvećen nekoj tehnologiji), u kojem je glasovima čitalaca prvo mesto osvojio baš Nikola Tesla, u konkurenciji Alberta Ajnštajna, Čarlsa Darvina i Aleksandra Grejama Bela.