Svečano otvaranje Andrićevog instituta

Višegrad – U Andrićgradu, kraj ćuprije na Drini u Višegradu, danas će biti svečano otvoren Andrićev institut i osveštani temelji višegradskih Dečana – Crkve Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika.

Sa novih 10.000 kvadratnih metara prostora stavljenog pod krov, od ledine na obali Drine došlo se do centra kulture i duhovnosti Republike Srpske za samo dve godine.

Višegradska renesansa je počela 28. juna 2011. godine, kada se, uz zvuke bagera, zaorila Orfova „Karmina Burana”.

Bio je to početak stvaranja jedinog grada u istoriji civilizacije posvećenog jednom piscu – Ivi Andriću i njegovom delu.

Andrićev institut, stub kulture u Republici Srpskoj, počeće da radi u podne – dobiće upravu, a direktor elitne ustanove biće Emir Kusturica. Namera je, naime, da institut, uz SANU u Beogradu i Maticu srpsku u Novom Sadu, postane stub srpske kulture. Biće održana osnivačka skupština, a zasad je poznato da će na prvoj sednici, pored Kusturice, tvorca Andrićgrada, učestvovati istoričar Čedomir Antić, književnik Matija Bećković, savetnik predsednika RS Pero Simić, savetnik u beogradskoj Zadužbini Ive Andrića profesor dr Žaneta Đukić-Perišić, budući sekretar instituta Danka Mitrović.

Rad Andrićevog instituta finansiraće dve vlade, Srbije i RS.

U 1.485 kvadratnih metara, biće to klasičan institut društvenih nauka i umetnosti, moderan i međunarodno značajan, imaće sopstvenu produkciju, a po Kusturičinim rečima, opseg rada biće „sve referentno za vremena koja dolaze”, biće to „mesto okupljanja najumnijih i najuticajnijih predstavnika naroda”.

Uskoro će biti ustanovljeno i prestižno, finansijski najizdašnije književno priznanje u ovom delu Evrope, Andrićeva nagrada, koja će iznositi do 100.000 evra.

Istovremeno, Akademija nauka i umetnosti RS promovisaće svoja nova izdanja u Andrićgradu: „Ivo Andrić između istoka i zapada” (zbornik), „Republika Srpska – 20 godina razvoja” (zbornik), „O ustavnopravnom položaju RS” (monografija), „Dela Nikole Koljevića”, „Jezik i pismo u RS” (zbornik).

Crkva Svetog kneza Lazara i Svetih srpskih velikomučenika, višegradski Dečani, prema Kusturičinim rečima, biser su Andrićgrada.

Replika Visokih Dečana visoka je 19 metara, u osnovi je dimenzija 24 sa 18 metara, a građevinarima su bila potrebna nepuna dva meseca da hram podignu!

Pre nekoliko dana na kupolu je postavljen krst, preostalo je još da se urade ikone u mozaiku, a na Vidovdan pravoslavno sveštenstvo osveštaće velelepno zdanje, objavljeno je na sajtu Andrićgrada.

Prvi put će na ovom mestu biti služena sveta arhijerejska liturgija.

Kusturica je, kako se navodi, želeo da hram bude obložen istim materijalom kao i najznačajnija drevna antička i hrišćanska zdanja, pa je tako i urađeno: kamen travertin dopremljen je u Višegrad sa tursko-sirijske granice.

Pored najvećeg Trga Nikole Tesle, Trg Petra Petrovića Njegoša postaće za Vidovdan nova otvorena pozornica Andrićgrada na kojoj će biti predstavljen Kusturičin „No smoking orkestar”.

Biće otvorena i nova upravna zgrada „HE na Drini”, a posetioci će moći da vide i novi hotel, čija je gradnja u završnoj fazi.

Inače, tokom prve dve godine gradilište Andrićgrada posetile su hiljade stranih znatiželjnika, a o utopijskom gradu mira izveštavali su „Vašington post”, „Pais”, „Velt”, „Republika”, Televizija Art, „Hafington post”...

U stranoj štampi osvanuli su naslovi: „Megaprojekat”, „Poduhvat za strahopoštovanje”, „Tačka spajanja kultura”.