Portret bez rama: Eduard Snouden

Eduard Snouden je doskora bio anonimac, jedan od hiljada sličnih koji, direktno ili indirektno, u SAD ili vanj njih, radi za američku obaveštajnu službu. A onda je stvari okrenuo naglavce. Jednostavno je gomile šifrovanih podataka, imena, adresa, snimljenih razgovora, tajnih poruka... spakovanih u kompjutere američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) odlučio da podari ostatku sveta.

Bila je to opasna ideja – preko noći se pretvorio u najtraženiju svetsku lovinu. Ne samo od strane Amerikanaca koji su mu, praktično, već presudili, već još više drugih zemalja, onih koje su iz pomenute gomile podataka snimljenih u laptopovima koje Snouden svuda nosi sa sobom želele da saznaju kako ih tretiraju američki bezbednjaci, kako da izbegnu, eventualne, nevolje ili proniknu u poneku slabu tačku onoga što je nakupljeno u NSA.

Kako to obično biva, cela priča se pretvorila u direktan sukob SAD i Rusije. Snouden se, naime, igrom slučaja, našao u međunarodnoj zoni moskovskog aerodroma „Šeremetjevo”, u očekivanju vize koja bi mu omogućila da se preseli u neku državu, spremnu da mu, za razliku od otadžbine, obezbediti sigurnost i kakav-takav normalan život.

To čekanje u Moskvi se odužilo i Amerikanci su (verovatno s pravom) posumnjali da priča o čekanju na vizu više ne pije vodu. Oštro su zahtevali od Rusa da im isporuče Snoudena. Ovi su, jednako oštro, to – odbili. I sve to traje već danima. Neka vrsta smirenja stigla je u tek petak najavom američkog predsednika Baraka Obame da se ne isplati ulaziti u sukob s Rusijom (pa čak i s Kinom) radi jednog čoveka.

To je dobro rešenje za Obamu, ali je pitanje koliko će ga prihvatiti u NSA.

Snouden, rođen 21. juna 1983, definitivno spada u takozvanu kompjutersku generaciju. Otac mu je bio oficir u Obalskoj straži SAD, majka službenik u federalnom sudu u Merilendu. Drugim rečima, ništa nije ukazivalo na to da bi jednoga dana mogao da postane „državni neprijatelj broj 1”. Učio je kompjutersku tehnologiju u lokalnoj školi, ali nikada nije dospeo i do završne diplome koja bi mu omogućila da se upiše na neki od uglednijih fakulteta. Ostalo mu je da više znanje stekne kroz onlajn studiranje.

Posao ga je odveo u američku vojnu bazu u Japan, gde se našao pod jakim uticajem budizma. Koliko je to doprinelo odluci da krene opasnim stazama „solo igrača” ostaje da se vidi. Prema rečima njegovog oca, reč je o „osetljivom, brižnom mladom čoveku koji, jednostavno – previše duboko razmišlja”.

Sam Snouden je svojevremeno izjavio da na predsedničkim izborima 2008. nije glasao za Baraka Obamu i da je u to vreme već razmišljao o raskrinkavanju tajni bezbednosnih službi ali je, kako je naveo, „poverovao u Obamina obećanja” i odlučio – da sačeka. Shvativši da Obama nastavlja s politikom svojih prethodnika rešio se na delovanje. Na tom putu našao se „zaglavljen” na „Šeremetjevu”.

„Nadam se nakratko”, izjavio je tim povodom ruski predsednik Vladimir Putin.

Slobodan Samardžija