Портрет без рама: Едуард Сноуден

Едуард Сноуден је доскора био анонимац, један од хиљада сличних који, директно или индиректно, у САД или вањ њих, ради за америчку обавештајну службу. А онда је ствари окренуо наглавце. Једноставно је гомиле шифрованих података, имена, адреса, снимљених разговора, тајних порука... спакованих у компјутере америчке Агенције за националну безбедност (НСА) одлучио да подари остатку света.

Била је то опасна идеја – преко ноћи се претворио у најтраженију светску ловину. Не само од стране Американаца који су му, практично, већ пресудили, већ још више других земаља, оних које су из поменуте гомиле података снимљених у лаптоповима које Сноуден свуда носи са собом желеле да сазнају како их третирају амерички безбедњаци, како да избегну, евентуалне, невоље или проникну у понеку слабу тачку онога што је накупљено у НСА.

Како то обично бива, цела прича се претворила у директан сукоб САД и Русије. Сноуден се, наиме, игром случаја, нашао у међународној зони московског аеродрома „Шереметјево”, у очекивању визе која би му омогућила да се пресели у неку државу, спремну да му, за разлику од отаџбине, обезбедити сигурност и какав-такав нормалан живот.

То чекање у Москви се одужило и Американци су (вероватно с правом) посумњали да прича о чекању на визу више не пије воду. Оштро су захтевали од Руса да им испоруче Сноудена. Ови су, једнако оштро, то – одбили. И све то траје већ данима. Нека врста смирења стигла је у тек петак најавом америчког председника Барака Обаме да се не исплати улазити у сукоб с Русијом (па чак и с Кином) ради једног човека.

То је добро решење за Обаму, али је питање колико ће га прихватити у НСА.

Сноуден, рођен 21. јуна 1983, дефинитивно спада у такозвану компјутерску генерацију. Отац му је био официр у Обалској стражи САД, мајка службеник у федералном суду у Мериленду. Другим речима, ништа није указивало на то да би једнога дана могао да постане „државни непријатељ број 1”. Учио је компјутерску технологију у локалној школи, али никада није доспео и до завршне дипломе која би му омогућила да се упише на неки од угледнијих факултета. Остало му је да више знање стекне кроз онлајн студирање.

Посао га је одвео у америчку војну базу у Јапан, где се нашао под јаким утицајем будизма. Колико је то допринело одлуци да крене опасним стазама „соло играча” остаје да се види. Према речима његовог оца, реч је о „осетљивом, брижном младом човеку који, једноставно – превише дубоко размишља”.

Сам Сноуден је својевремено изјавио да на председничким изборима 2008. није гласао за Барака Обаму и да је у то време већ размишљао о раскринкавању тајни безбедносних служби али је, како је навео, „поверовао у Обамина обећања” и одлучио – да сачека. Схвативши да Обама наставља с политиком својих претходника решио се на деловање. На том путу нашао се „заглављен” на „Шереметјеву”.

„Надам се накратко”, изјавио је тим поводом руски председник Владимир Путин.

Слободан Самарџија