„Kišna krila” za dve žetve

Vrbas – Mada u Srbiji ima oko 160.000 hektara na kojima su izgrađeni zalivni sistemi – od ukupno 3,6 miliona hektara obradivih površina – zbog njihove zapuštenosti u funkciji je tek nešto više od trećine. Istina, u poslednjih nekoliko godina država podosta ulaže u rekonstrukciju razuđene kanalske mreže, pogotovo u Bačkoj, što ratarima omogućuje da više i češće natapaju svoje njive, a izdvajaju se i znatna podsticajna sredstva za podizanje novih sistema za navodnjavanje. Međutim, i pored svega, upozoravaju stručnjaci, naša zemlja je i dalje među poslednjim u Evropi po primeni „veštačke kiše“.

I dok statistike mnogih stranih naučnih ustanova kazuju da je upravo navodnjavanje doprinelo da se u minulo pola veka prinosi žitarica, povrća i industrijskog bilja gotovo utrostruče, primena te dragocene agrotehničke mere kod nas još tapka u mestu ili tek u simboličnim naznakama napreduje. A, kako za „Politiku“ kaže inž. Janko Kresoja, stručnjak za melioraciju, kada bismo počeli da navodnjavamo sve površine koje bismo mogli, naročito u Vojvodini, to bi značilo najmanje dve žetve godišnje. Uz to, dodaje, dobrim delom bi se promenila i struktura useva, u korist profitabilnijih kultura.

– Naučne analize kažu da je svaka druga godina u proteklom veku, a i početkom ovog, bila u proseku sušna, što je ključni dokaz koliko je važno da se trajno reši problem navodnjavanja oranica. Savremena poljoprivreda ne može se zasnivati na prizivanju „dodola” i na iščekivanju da se nebo umilostivi i usevima pošalje kišu kad im je ona najpotrebnija – ističe naš sagovornik, navodeći da izgradnja zalivnog sistema ne iziskuje više od tri hiljade evra po hektaru, ali i da se takva investicija isplati za najviše deset godina.

Ovu tezu potvrđuje i primer Poljoprivrednog preduzeća „Sava Kovačević“ u Vrbasu, koje nije žalilo ulaganja u podizanje modernog zalivnog sistema na gotovo celokupnom posedu od oko četiri hiljade hektara. I upravo zahvaljujući tome, ali i doslednoj primeni drugih agrotehničkih mera, ovo gazdinstvo je već godinama nacionalni rekorder po prinosima žitarica, industrijskog i krmnog bilja i povrća.

– Na znatnom delu našeg imanja već je postala praksa da se ostvaruju po dve žetve godišnje, pošto zemljište uvek ima dovoljno vlage, tako da ne strahujemo da li će, kada, i u kolikim količinama padati kiša. Sistem za navodnjavanje funkcioniše od ranog proleća do kasno u jesen, moćna automatizovana kišna krila i do 400 metara dužine redovno natapaju parcele, tako da usevi uvek imaju dovoljno vlage, što je presudno za njihov razvoj – objašnjava Nikola Radoš, koji vodi sektor melioracije u PP „Sava Kovačević“ i podseća da čak polovina hrane koja se proizvede na planeti potiče sa polja koja se redovno navodnjavaju.

Shvatajući mnogobrojne prednosti „veštačke kiše“ i manja zemljoradnička gazdinstva u Bačkoj, posebno ona koja se pretežno bave povrtarstvom, poslednjih godina, u sve većem broju na svojim posedima buše bunare i postavljaju manje zalivne sisteme. Mnogi za tu namenu koriste kredite iz razvojnih fondova, a iskustva kazuju da se ova ulaganja, iako pozamašna, i te kako isplate.