„Кишна крила” за две жетве

Врбас – Мада у Србији има око 160.000 хектара на којима су изграђени заливни системи – од укупно 3,6 милиона хектара обрадивих површина – због њихове запуштености у функцији је тек нешто више од трећине. Истина, у последњих неколико година држава подоста улаже у реконструкцију разуђене каналске мреже, поготово у Бачкој, што ратарима омогућује да више и чешће натапају своје њиве, а издвајају се и знатна подстицајна средства за подизање нових система за наводњавање. Међутим, и поред свега, упозоравају стручњаци, наша земља је и даље међу последњим у Европи по примени „вештачке кише“.

И док статистике многих страних научних установа казују да је управо наводњавање допринело да се у минуло пола века приноси житарица, поврћа и индустријског биља готово утроструче, примена те драгоцене агротехничке мере код нас још тапка у месту или тек у симболичним назнакама напредује. А, како за „Политику“ каже инж. Јанко Кресоја, стручњак за мелиорацију, када бисмо почели да наводњавамо све површине које бисмо могли, нарочито у Војводини, то би значило најмање две жетве годишње. Уз то, додаје, добрим делом би се променила и структура усева, у корист профитабилнијих култура.

– Научне анализе кажу да је свака друга година у протеклом веку, а и почетком овог, била у просеку сушна, што је кључни доказ колико је важно да се трајно реши проблем наводњавања ораница. Савремена пољопривреда не може се заснивати на призивању „додола” и на ишчекивању да се небо умилостиви и усевима пошаље кишу кад им је она најпотребнија – истиче наш саговорник, наводећи да изградња заливног система не изискује више од три хиљаде евра по хектару, али и да се таква инвестиција исплати за највише десет година.

Ову тезу потврђује и пример Пољопривредног предузећа „Сава Ковачевић“ у Врбасу, које није жалило улагања у подизање модерног заливног система на готово целокупном поседу од око четири хиљаде хектара. И управо захваљујући томе, али и доследној примени других агротехничких мера, ово газдинство је већ годинама национални рекордер по приносима житарица, индустријског и крмног биља и поврћа.

– На знатном делу нашег имања већ је постала пракса да се остварују по две жетве годишње, пошто земљиште увек има довољно влаге, тако да не страхујемо да ли ће, када, и у коликим количинама падати киша. Систем за наводњавање функционише од раног пролећа до касно у јесен, моћна аутоматизована кишна крила и до 400 метара дужине редовно натапају парцеле, тако да усеви увек имају довољно влаге, што је пресудно за њихов развој – објашњава Никола Радош, који води сектор мелиорације у ПП „Сава Ковачевић“ и подсећа да чак половина хране која се произведе на планети потиче са поља која се редовно наводњавају.

Схватајући многобројне предности „вештачке кише“ и мања земљорадничка газдинства у Бачкој, посебно она која се претежно баве повртарством, последњих година, у све већем броју на својим поседима буше бунаре и постављају мање заливне системе. Многи за ту намену користе кредите из развојних фондова, а искуства казују да се ова улагања, иако позамашна, и те како исплате.