Hajka na "blagoboljku"

Trgovište–Vranje – Blaga i bez snega zima, a još toplije  i bez kiše proleće doprineli su da se "blagoboljka", kod žitelja juga Srbije, veoma cenjena lekovita biljka, ne pojavi na padinama Besne kobile, Strešena, Kozjaka i drugih planina u pčinjskom kraju. Posle obilnijih kiša, poslednjih dana, ova biljka se, konačno, pojavila, a narod, ne čekajući ni tren sa prvim sunčanim danom organizovano krenuo u berbu.

Kako kaže Petrun Stošić,  jedan od većih otkupljivača lekovitog bilja iz Trgovišta, na obroncima planina na ovom području je organizovana hajka na "blagoboljku", ali i zbog dobre otkupne cene i na druge lekovite biljke poput zove, hajdučke trave, majčine dušice i kamilice.

– Međutim, od branja glogovog cveta, hajdučke trave, kamilice, majčine dušice i drugog lekovitog bilja mnoge porodice obezbeđuju solidnu zaradu, koja se kreće od 300 do 400 evra sa branjem pečuraka koje su se već pojavile, kaže Stošić i dodaje da se dosta traži "blagoboljka" koja je veoma efikasna u lečenju "crnog prišta", odnosno, antraksa, kako ga stručno zovu, ali i drugih bolesti.  

O "blagoboljci" je, nedavno, Vučina Popović, pesnik iz Vlaova, detaljnije prozborio. Međutim, odavnina se na jugu Srbije leči ovom biljkom, te se stoga, kako kažu stariji žitelji, crni prišt, ovde nije pojavljivao.

– "Blagoboljka" je slična kukureku i raste u proleće, a začne se još zimi ispod povećih naslaga lišća stoletnih bukava. Biljka se bere po planini od Đurđevdana do Petrovdana. visoka je od deset do petnaest santimetara i ima crnu bobicu iznad listova sličnim bokvici. Čuva se osušena i presovana, a za sve "unutrašnje bolesti" stavlja se u "meku" rakiju. Ova biljka se obavezno čuvala u skoro svakoj kući za "ne daj bože", kaže Stanko Ristić iz mahale "Rilci" kod Nesvrte na Besnoj kobili i dodaje:

– Kod kožnog crnog prišta, najpre se bobica isitni u prah i on se posoli na ranu, a preko toga se onda stavi list trave i zavija zavojem ili čistom krpom.

Inače, predanje o lekovitosti "blagoboljke" i drugih lekovitih biljaka se vekovima prenosilo sa kolena na koleno na jugu Srbije. Međutim, kako mnoga planinska sela u poslednje vreme ostaju bez žitelja, mnoga narodna predanja, lekovi, recepti i tradicija padaju polako u zaborav.