Хајка на "благобољку"

Трговиште–Врање – Блага и без снега зима, а још топлије  и без кише пролеће допринели су да се "благобољка", код житеља југа Србије, веома цењена лековита биљка, не појави на падинама Бесне кобиле, Стрешена, Козјака и других планина у пчињском крају. После обилнијих киша, последњих дана, ова биљка се, коначно, појавила, а народ, не чекајући ни трен са првим сунчаним даном организовано кренуо у бербу.

Како каже Петрун Стошић,  један од већих откупљивача лековитог биља из Трговишта, на обронцима планина на овом подручју је организована хајка на "благобољку", али и због добре откупне цене и на друге лековите биљке попут зове, хајдучке траве, мајчине душице и камилице.

– Међутим, од брања глоговог цвета, хајдучке траве, камилице, мајчине душице и другог лековитог биља многе породице обезбеђују солидну зараду, која се креће од 300 до 400 евра са брањем печурака које су се већ појавиле, каже Стошић и додаје да се доста тражи "благобољка" која је веома ефикасна у лечењу "црног пришта", односно, антракса, како га стручно зову, али и других болести.  

О "благобољци" је, недавно, Вучина Поповић, песник из Влаова, детаљније прозборио. Међутим, одавнина се на југу Србије лечи овом биљком, те се стога, како кажу старији житељи, црни пришт, овде није појављивао.

– "Благобољка" је слична кукуреку и расте у пролеће, а зачне се још зими испод повећих наслага лишћа столетних букава. Биљка се бере по планини од Ђурђевдана до Петровдана. висока је од десет до петнаест сантиметара и има црну бобицу изнад листова сличним боквици. Чува се осушена и пресована, а за све "унутрашње болести" ставља се у "меку" ракију. Ова биљка се обавезно чувала у скоро свакој кући за "не дај боже", каже Станко Ристић из махале "Рилци" код Несврте на Бесној кобили и додаје:

– Код кожног црног пришта, најпре се бобица иситни у прах и он се посоли на рану, а преко тога се онда стави лист траве и завија завојем или чистом крпом.

Иначе, предање о лековитости "благобољке" и других лековитих биљака се вековима преносило са колена на колено на југу Србије. Међутим, како многа планинска села у последње време остају без житеља, многа народна предања, лекови, рецепти и традиција падају полако у заборав.