Valjevska kupina zamenila malinu

Valjevo – Po proizvodnji kupine, Srbija će i dalje zauzimati visoko, četvrto mesto u svetu, iza Amerike, Meksika i Kine. To potvrđuju izveštaji iz kupinjaka u valjevskom kraju čiji vlasnici su se minulog vikenda okupili na tradicionalnoj, šestoj privredno-turističkoj manifestaciji „Dan kupine” u planinskom selu Stave. Kupina je rodila kao retko kada, a plodovi izvanrednog kvaliteta braće se narednih mesec dana.

U našoj zemlji ova voćka se uzgaja na površini od oko 5.000 hektara od čega je znatan deo u valjevskom kraju i Kolubarskom okrugu. U selima podno planine Medvednik u čijem središtu je mesna zajednica Stave gotovo da nema domaćinstva koje nema kupinjak. To je zbog tradicije, ali i zbog toga što je malina „pobegla” odavde na veće nadmorske visine od 500 metara, prema užičkom kraju i Podrinju..

– Ovo jeste kraj koji je idealan za gajenje kupina i tu prednost treba iskoristiti. U kupinjaku od jednog hektara ove godine ću ubrati oko 25 tona voća koje je odličnog kvaliteta. Međutim, i pored takvog roda strahujem da li ću po otkupnoj ceni od 60 dinara moći da vratim uloženo. Prošle godine plaćana je čak 180 dinara za kilogram. Država bi trebalo da odredi minimalnu otkupnu cenu za period od pet do deset godina da bismo znali kako da se ponašamo. Jedne godine zadovoljni trljamo ruke a koju godinu kasnije odustajemo od berbe i pozivamo domaćice iz srpskih gradova da dođu i džabe beru kupine za slatko, džem i sok – kaže proizvođač Dragan Starčević iz sela Drenaića.

Isto misli i Nikola Birčanin iz sela Stanina Reka, koji kaže da kupine nikada nije prskao hemijskim sredstvima, kao ni većina proizvođača, jer se radi o voćki koja je otporna. Tvrdi da se tržištu iz ovog kraja nudi organski proizvedena kupina i da bi njena cena morala da bude znatno veća.

Goran Birčanin (44) iz sela Suvodanja i ove godine je proglašen za najuspešnijeg kupinara, koji se nada da će sa hektara ubrati više od dva vagona plodova izvanrednog kvaliteta. U njegovom kupinjaku odavno je postavljen sistem za navodnjavanje kap po kap, a u poslednje vreme koristi i sistem za veštačku kišu.

– U potpunosti sam posvećen ovom poslu i u proizvodnji više nema nikakvih tajni, ali šta to vredi kada još nismo naučili dobro da prodamo i unovčimo plodove kupina koji su i hrana i lek. Kapu nam i dalje kroje vlasnici hladnjača, nakupci i prekupci. Verujem stručnjacima da treba poraditi na tome da valjevski kraj postane centar proizvodnje ovog voća u Srbiji, pa i u Evropi. Na taj način bi se uposlilo na stotine ljudi, ali bez pomoći države i lokalne zajednice, ova dobra ideja ostaće samo lepa priča – kaže Goran.

----------------------------------------------

Nagrađeni

Na ovogodišnjem „Danu kupine” predstavio se i veliki broj domaćinstava koja se bave preradom ovog voća, gde primarno mesto zauzima čuveno kupinovo vino, više vrsta džema, pekmeza i kašica. Na manifestaciji koju su organizovali MZ Stave i grad Valjevo kao pokrovitelj, Goran Birčanin je proglašen kao proizvođač sa najvećim kupinjakom, kupinar sa najvećim prinosom je Dragan Starčević, a Živan Živanović je nagrađen za najuređeniji kupinjak dok je Milenko Stojšić dobio nagradu kao najstariji aktivni proizvođač.