Da li su nam potrebni vatrogasni tenkovi?

U 2007. godini požari u Srbiji zahvatili su ukupnu površinu od 5.500 hektara. Procenjena je materijalna šteta od oko 1,5 milijardi dinara (prema tada važećem kursu, oko petnaest miliona evra). U 2012.godini požari na otvorenom prostoru zahvatili su daleko veće površine. Izgorelo je 20.238 hektara šume, 8.549 hektara pašnjaka i livada,260 hektara voćnjaka i vinograda i 1.602 hektara strmnih useva. Cena koju je Srbija trebalo da plati samo po osnovu direktne štete višestruko je uvećana i dostigla je vrednost od oko pedeset miliona evra.

Dodajmo materijalnim gubicima i nenadoknadivi gubitak 16 ljudskih života, među njima i hrabrix vatrogasaca, i 79 ljudi koji su povređeni. U odbrani od požara i suzbijanju vatrene stihije učestvovalo je oko 700 vatrogasaca. Angažovane su i jedinice Vojske Srbije i mnogi građani dobrovoljci. Izvesno je da bi površine zahvaćene požarima bile manje da smo imali više specijalnih vatrogasnih vozila, naravno i specijalnih aviona za požare na nepristupačnim terenima. Prošlog leta angažovana su dva helikoptera MUP-a Srbije, tri Vojske Srbije i dva aviona Ruske Federacije.

Sektor za vanredne situacije i Republički štab planiraju povećanje broja obučenih vatrogasaca (prijem 500 ljudi do kraja 2013), što bi trebalo da košta oko pet miliona evra na godišnjem nivou, dok bi nabavka specijalnih vozila koštala tri miliona evra.

Kada je reč o nabavci specijalnih vatrogasnih vozila, valja imati na umu da se njihova pojedinačna cena kreće u rasponu od oko 50.000 do 150.000 evra, dok jedan ruski avion „berijev200“ košta oko četrdeset miliona evra.

Ovde treba podsetiti da u Vojsci Srbije postoji veći broj starijih tipova tenkova (T-55) na depoima i izvesna količina borbenih vozila pešadije (BVP M-80). Jedan broj tih i drugih guseničnih vozila mogao bi da se konvertuje u vozila za gašenje požara. Takva rešenja u svetu postoje u više država, od NR Kine,RuskeFederacije,Ukrajine, preko Evrope, do SAD. Konvertovani tenkovi i BVP, sa kojih je skinuta kupola sa naoružanjem a nadograđena cisterna za vodu uz odgovarajuće uređaji za rukovanje šmrkovima, koštaju u inostranstvu od četiristo hiljada do dva miliona dolara. U Rusiji će se na izložbi naoružanja i vojne opreme u Nižnem Tagilu(RAE 2013), septembra ove godine, pojaviti novo konvertovano vozilo (tenk T-72)kao vozilo SPM (Specijalnaja požarnaja mašina), koje ima tri člana posade sa uređajem za navođenje „vodenog topa“ iz zatvorenog vozila sa 25 kubnih metara vode adobacuje mlaz 100 metara od vozila.Prema podacima od 23. jula 2013, u rezervi Vojske Srbije ima 48 takvih tenkova i oko 200 borbenih vozila pešadije (BVP M-80), koja bi takođe mogla da se konvertuju za nosivost oko šest hiljada litara vode. Tipični su i modeli iz Slovačke i Rusije, SPOT-55 i GPM-54, oba na bazi tenkova T-54/T-55. Nose po deset-jedanaest tona vode, bacaju vodeni mlaz 65 metara od vozila.

Gusenična vozila, u varijanti vatrogasnih, imaju prednosti nad standardnim vatrogasnim vozilima zbog visoke prohodnosti van puteva, mogućnosti prelaska preko različitih kanala, kamenjara, kamenih ograda i drugih prepreka.Posade su u zatvorenom vozilu, izolovane od gasova i visoke temperature; vozila su manje osetljiva na oštećenja od padanja grana i drugih materijala; gusenice su otpornije na žar i prelazak vatrenih žarišta od točkova autocisterni.

VTI Vojske Srbije izradio je 2009.godine idejni projekat za konverziju tenka T-55 u vatrogasno vozilo. Međutim, ta ideja nije verifikovana od nadležnih organa u Ministarstvu odbrane i GŠ VS. Zbog čega – nije mi poznato. Podsećam da je VTI izradio i prototipski model univerzalnog inžinjerijskog vozila (na Sajmu NVO Partner2005. prikazan kao VIU „Munja“), ali nijedan primerak nije ušao u proizvodnju, to jest u operativnu upotrebu VS. Cena konverzije jednoga T-55 u VIU „Munja“ iznosila je oko 200.000 dolara. Ako bi se pristupilo izradi VT-55 konverzijom tenka T-55, cena bi bila upola manja; za dva miliona dolara moglo bi se obezbediti oko 20 vatrogasnih tenkova.

Dakle, u Srbijii dalje imamovan operativne upotrebeviše od 200 tenkova T-55 i postavlja se pitanje njihove sudbine. Ministarstvo odbrane je plaćalo oko 3.500 dolara za rezanje jednog tenka, kada se euforično pristupilo tome zadatku, pre nekoliko godina u Vršcu, gde su tenkovi sopstvenim hodom pristizali pod brenere, bez procene da li nešto racionalnije za vojsku i društvo može sa njima da se učini.Ako je vojnostrategijska procena takva da nam ne treba 1.025 tenkova (koliko Srbija prema regionalnom sporazumu može da ima), iskoristimo ih makar za neke racionalne namene, a ne da ih nagriza korozija i da ostanu s neizvesnom budućnošću i obavezom da ih jedinice za tehničko održavanje servisiraju, iako su u „konzervaciji“. Srbija ipak nije toliko bogata da je se to ne tiče.

General u penziji