Da li bi DS-u krenulo ako se Đilas ugleda na Sorosa

Može li Dragan Đilas da postigne sa Demokratskom strankom ono što je uradio Boris Tadić – podigao je sa osam odsto podrške građana 2003, i onda posle izbora januara 2007. uveo u vlast, a već na sledećim izborima maja 2008. postigao rekordnih 38 odsto? Demokrate su sada blizu rejtinga od pre deset godina, ali Đilas najavljuje da će njegova stranka dobro proći na sledećim izborima, kad god da budu.

Jeste da je stranka opet izgubila vlast, ali na izborima prošle godine demokrate nisu loše prošle, imale su samo dva procenta manje od naprednjaka – 22 odsto. Njihov problem je što nisu uspeli da opet formiraju većinu u republičkom parlamentu i što im je rejting od kraja prošle godine konstantno u padu i sada je na oko 10 odsto.

Na čemu onda Đilas temelji optimizam, pogotovo kada dve vodeće stranke vlasti, SNS i SPS, trenutno imaju natpolovičnu podršku birača, a naprednjaci „prete” da i samostalno osvoje polovinu mandata u Skupštini Srbije na sledećem glasanju?

„Građani će brzo videti da se od populizma ne živi, da blokada medija neće učiniti Srbiju boljom, da napadi na opoziciju ne otvaraju nova radna mesta, niti se zloupotrebom pravosuđa može deliti pravda. Sve smo to imali i prošli put kada su oni sami vodili zemlju i doživeli smo potpuni ekonomski i moralni kolaps. Populizam može da vas dovede na vlast, ali nije dovoljan da biste uspešno vodili zemlju”, kaže lider DS-a za „Politiku”, ne precizirajući šta bi za DS bio dobar rezultat.

Đilas je, kaže, svestan da se deo glasača DS-a opredelio za apstinenciju i želi da ih opet pridobije.

„Oni (aktuelna vlast) mogu da pobede na izborima samo ako veći deo pristojnog sveta ostane kod kuće i ne glasa. Siguran sam da se to neće desiti i da će ljudi izaći i glasati za politiku koju vodi današnji DS, jer je konkretna, nedemagoška, istinita. Da će glasati da pokrenemo Srbiju razvijajući pre svega prehrambenu industriju sa poljoprivredom, energetiku i obrazovanje, da hoće fiksni kurs, da hoće realan posao, da hoće vlast koja će ograničiti zulum banaka nad građanima i privredom, da hoće vlast koja će brinuti o najstarijima i najmlađima, da hoće vladavinu institucija, a ne jednog čoveka ma kako se on zvao...”, ističe Đilas i dodaje da DS sve to nudi kroz program i ljude poput dr Miodraga Stojkovića ili dr Milice Delević, uz obećanje da će stotine nestranačkih ljudi koji imaju kvalitet dobiti svoju šansu posle izbora.

Apstinenti su značajan rezervoar glasova. Prema istraživanju Ipsos Stratedžik marketinga, trenutna opredeljenost građana je tek 47 odsto. Na poslednjim izborima izlaznost je bila 57,8 odsto, a 2008 – 61,3 procenta.

U većini slučajeva, prema rečima Đorđa Vukovića iz Cesida, ljudi glasaju za jednu stranku i kad se iz bilo kog razloga razočaraju najčešće odustaju od izlaska na birališta, a onda je sledeći korak glasanje za neku drugu, ali blisku stranku, ili ponovo povratak na staru. Stranačka orijentacija se ne menja tako lako. Prema istraživanju Cesida, samo sedam do deset odsto onih koji su ranije glasali za DS sada kažu da će glasati za neke druge stranke, predominantno za SNS.

„Ne mogu reći da je to statistički zanemarljivo, ali problem demokrata je što nam dve trećine onih koji su glasali za DS kažu da ne znaju za koga će glasati niti da li će izaći na izbore. Tek 20–30 odsto kaže da će glasati za DS. Kad naprednjake pitamo, 90 odsto kaže da će ponovo glasati za SNS. Za ovako veliki porast pristalica naprednjaka dva su glavna razloga – to što je njihovo biračko telo stabilizovano i što su se drugi pasivizirali”, ističe Vuković.

Izvesno je, dakle, da DS mora da motiviše neodlučne. Samo, da li će imati dovoljno vremena i da li će biti dovoljno ubedljiv?

To je, prema sociologu i analitičaru Milanu Nikoliću, ključno  pitanje. Pošto su im naprednjaci i vladajuća koalicija uzeli tri glavne teme – približavanje Evropskoj uniji, Kosovo i borbu protiv kriminala i korupcije („i čak su u nekim aspektima uspešniji”), demokratama nije ostalo mnogo toga za promociju. Nikolić im preporučuje da idu ka socijaldemokratiji – više insistiranja na socijalnim elementima demokratije, na socijalnoj državi, pomoći mladima, starima, ženama, nezaposlenima, sindikatima... Na podsećanje da Đilas upravo o tim stvarima intenzivno govori, Nikolić poteže pitanje uverljivosti.

„Pitanje je da li to može da radi stranka na čijem je čelu Dragan Đilas, koji, ako ništa drugo, ima taj imidž vrlo bogatog čoveka, ne mnogo socijalno osetljivog. To je možda istina, a možda su mu takav imidž stvorili ljudi koji mu nisu prijatelji. I uz sve te napade žute štampe na njega pitanje je koliko može da postigne”, kaže Nikolić, koji dodaje: „Možda i može, ali – nekakvim radikalnim potezima”.

To znači, na primer, da osnuje humanitarni fond sa svojim imenom, ili da bude veliki donator. To su uradili i neki izuzetno bogati ljudi koji su postali vrlo socijalno prihvatljivi u Americi i u Evropi, napominje Nikolić, pomenuvši u tom kontekstu Džordža Sorosa. Mora nešto konkretno da se uradi, dodaje Nikolić, jer reči više ništa ne znače. Mogućnosti postoje – organizovanje nezaposlenih (ogromna masa ljudi koji nisu povezani), povezivanje sindikata koji su posvađani i marginalizovani, povezivanje sa ekološkim pokretom – to je uvek aktuelna tema zbog klimatskih promena koje će biti sve značajnije...

Istraživanja pokazuju da kod više od 60 odsto naših glasača postoji socijaldemokratski afinitet, ali nema odgovarajuće ponude za njih. I zato ti ljudi povećavaju masu političkih apstinenata. Oni su među mladima, ženama, visoko obrazovanima, socijalno ugroženima, socijalno nezadovoljnima, nezaposlenima, zaposlenima koji se plaše za svoj posao...

„Socijaldemokratski način je da se ide od vrata do vrata, da se sa ljudima rukuje i razgovara. Tako su izbore dobijali i Vili Brant i Miteran i mnogi drugi. U Srbiji je taj način bio najmanje prisutan. Radije se išlo kod bogatih pa se uzmu pare i ide se na televiziju. Ali, za ovako nešto vi morate da imate mnogo sopstvenih aktivista koji istinski veruju u vašu stvar i onda – od vrata do vrata. Tako su se postizali fantastični rezultati sa malim parama za kampanju”, ističe Milan Nikolić.