Ko će plaćati strane savetnike

Iz kojih izvora će biti plaćeni strani savetnici u Vladi Srbije bilo je logično pitanje za Ministarstvo finansija i privrede. Iz tog ministarstva su nas, međutim, zamolili da ovo pitanje postavimo novom ministru finansija kada bude imenovan. Novi ministar Lazar Krstić, ipak, teško da će biti onaj ko će deliti plate savetnicima ili ministrima poput Alfreda Guzenbauera ili Dominika Stros-Kana, ili britanskih političara Stivena Bajersa i Pitera Lilija, jer oni sigurno ne bi radili za stotinak hiljada dinara, koliko u proseku iznosi mesečna plata članova kabineta Ivice Dačića.

Verovatno ne mogu ni da pojme da jedan premijer (Dačić) ima platu 1.500 evra, a većina njegovih ministara čak i manje od 1.000 evra. Dotle, recimo, francuski predsednik Fransoa Oland prima 13.000 evra mesečno (i to pošto je na startu mandata sebi smanjio platu za 30 odsto u odnosu na onu koju je imao njegov prethodnik Nikola Sarkozi – 19.000), a Dejvid Kameron, britanski premijer, ima godišnju platu oko 145.000 funti, to jest oko 12.000 funti mesečno.

Guzenbauer, bivši austrijski kancelar, koji će po svemu sudeći biti savetnik prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, samo za članstvo u Upravnom odboru Štrabaga, prima 50.000 evra godišnje.

Aleksandar Vučić, idejni tvorac potrage za stranim stručnjacima koji će zauzeti određena ministarska ili savetnička mesta u budućoj rekonstruisanoj Dačićevoj vladi, od početka je govorio da je najveći problem u sprovođenju te ideje – kako ih platiti. U međuvremenu je, kako je izjavio pre nekoliko dana, sa nekima postigao dogovore, ali nije govorio o tome kako će i koliko oni biti plaćeni.

Za savetovanje predsednika jugoslovenske vlade Ante Markovića, recimo, čuvenog Džefrija Saksa i njegov tim plaćao je Harvard, kaže za „Politiku” Božidar Đelić, koji je bio deo Saksovog tima. On je tada imao ugovor sa Harvardovim Institutom za međunarodni razvoj. Kasnije su Đelićevi savetnici, dok je bio ministar finansija u vladi Zorana Đinđića, bili plaćani preko programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Većina sadašnjih savetnika u Vladi Srbije, to jest savetnika premijera, potpredsednika vlade i ministara, imaju zarade nešto manje od njihovih šefova – od 80.000 do 115.000 dinara. Izuzetak su oni koji ne zavise od budžeta Srbije. Neke plaćaju međunarodne organizacije, a koliko – nije poznato. Neki su radili i „pro bono”, poput Mikulaša Dzurinde, bivšeg slovačkog premijera, koji je bio savetnik Suzane Grubješić, odlazeće potpredsednice za evropske integracije.

Među savetnicima odlazećeg ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića nalaze se i oni koje finansiraju Ujedinjene nacije ili rade bez naknade (Milica Bisić, Radovan Jelašić, Branko Popović, Jasna Matić). Mediji su preneli, recimo, da Ivan Simič, direktor Poreske uprave, honorar savetnika za poresku reformu i platu direktora prima preko UNDP-a. Ali, u njegovoj imovinskoj karti koju je krajem jula podneo Agenciji za borbu protiv korupcije vidi se da ima (i) prihode iz budžeta za funkciju u Poreskoj upravi (167.000 dinara platu, 48.000 za troškove smeštaja i oko 38.000 naknade troškova za odvojen život). UNDP, inače, ima program podrške podizanju kapaciteta državne uprave i na osnovu njega može da izdvaja sredstva za plaćanje pojedinih stručnjaka u vladama, a slične projekte može da plaća i USAID (američka Agencija za međunarodni razvoj) i neke druge međunarodne organizacije i fondovi.

Iako se priča da je ranije takve stručnjake u Srbiji plaćala i Svetska banka (SB), Vesna Kostić, savetnica za odnose sa javnošću u Kancelariji SB u Beogradu, to demantuje, navodeći da ta institucija nikada nije plaćala savetnike u vladi ovog tipa koji se sada najavljuju. Kako ističe, SB je mogla da plaća konsultante koji su radili po pojedinim projektima. I to nisu projekti Svetske banke, nego projekti Vlade Srbije, koje finansira SB. Država je ta koja bira konsultante. Objašnjavajući zašto misli da su nekada takvi konsultanti potrebni, Vesna Kostić je navela primer projekata ispitivanja troškova u zdravstvu, u vreme mandata bivšeg ministra Tomice Milosavljevića.

„Došao je čovek koji je stručnjak za ekonomiju u zdravstvu. On je analizirao kako rade zdravstvene ustanove u Srbiji. Nikada neću zaboraviti kako je tadašnji ministar na jednom skupu rekao da je zapanjen kada je video koliko se u našim zdravstvenim ustanovama troši samo zbog toga što im cure vodokotlići. To je taj čovek izračunao. Da li je bilo potrebno da dođe neko iz inostranstva da nam to kaže? Očito je bilo potrebno, jer nikome ovde za pedeset godina nije palo na pamet da takvu jednu bizarnu stvar pogleda”, kaže Kostićeva za naš list.