Ко ће плаћати стране саветнике

Из којих извора ће бити плаћени страни саветници у Влади Србије било је логично питање за Министарство финансија и привреде. Из тог министарства су нас, међутим, замолили да ово питање поставимо новом министру финансија када буде именован. Нови министар Лазар Крстић, ипак, тешко да ће бити онај ко ће делити плате саветницима или министрима попут Алфреда Гузенбауера или Доминика Строс-Кана, или британских политичара Стивена Бајерса и Питера Лилија, јер они сигурно не би радили за стотинак хиљада динара, колико у просеку износи месечна плата чланова кабинета Ивице Дачића.

Вероватно не могу ни да појме да један премијер (Дачић) има плату 1.500 евра, а већина његових министара чак и мање од 1.000 евра. Дотле, рецимо, француски председник Франсоа Оланд прима 13.000 евра месечно (и то пошто је на старту мандата себи смањио плату за 30 одсто у односу на ону коју је имао његов претходник Никола Саркози – 19.000), а Дејвид Камерон, британски премијер, има годишњу плату око 145.000 фунти, то јест око 12.000 фунти месечно.

Гузенбауер, бивши аустријски канцелар, који ће по свему судећи бити саветник првог потпредседника владе Александра Вучића, само за чланство у Управном одбору Штрабага, прима 50.000 евра годишње.

Александар Вучић, идејни творац потраге за страним стручњацима који ће заузети одређена министарска или саветничка места у будућој реконструисаној Дачићевој влади, од почетка је говорио да је највећи проблем у спровођењу те идеје – како их платити. У међувремену је, како је изјавио пре неколико дана, са некима постигао договоре, али није говорио о томе како ће и колико они бити плаћени.

За саветовање председника југословенске владе Анте Марковића, рецимо, чувеног Џефрија Сакса и његов тим плаћао је Харвард, каже за „Политику” Божидар Ђелић, који је био део Саксовог тима. Он је тада имао уговор са Харвардовим Институтом за међународни развој. Касније су Ђелићеви саветници, док је био министар финансија у влади Зорана Ђинђића, били плаћани преко програма Уједињених нација за развој (УНДП).

Већина садашњих саветника у Влади Србије, то јест саветника премијера, потпредседника владе и министара, имају зараде нешто мање од њихових шефова – од 80.000 до 115.000 динара. Изузетак су они који не зависе од буџета Србије. Неке плаћају међународне организације, а колико – није познато. Неки су радили и „про боно”, попут Микулаша Дзуринде, бившег словачког премијера, који је био саветник Сузане Грубјешић, одлазеће потпредседнице за европске интеграције.

Међу саветницима одлазећег министра финансија и привреде Млађана Динкића налазе се и они које финансирају Уједињене нације или раде без накнаде (Милица Бисић, Радован Јелашић, Бранко Поповић, Јасна Матић). Медији су пренели, рецимо, да Иван Симич, директор Пореске управе, хонорар саветника за пореску реформу и плату директора прима преко УНДП-а. Али, у његовој имовинској карти коју је крајем јула поднео Агенцији за борбу против корупције види се да има (и) приходе из буџета за функцију у Пореској управи (167.000 динара плату, 48.000 за трошкове смештаја и око 38.000 накнаде трошкова за одвојен живот). УНДП, иначе, има програм подршке подизању капацитета државне управе и на основу њега може да издваја средства за плаћање појединих стручњака у владама, а сличне пројекте може да плаћа и УСАИД (америчка Агенција за међународни развој) и неке друге међународне организације и фондови.

Иако се прича да је раније такве стручњаке у Србији плаћала и Светска банка (СБ), Весна Костић, саветница за односе са јавношћу у Канцеларији СБ у Београду, то демантује, наводећи да та институција никада није плаћала саветнике у влади овог типа који се сада најављују. Како истиче, СБ је могла да плаћа консултанте који су радили по појединим пројектима. И то нису пројекти Светске банке, него пројекти Владе Србије, које финансира СБ. Држава је та која бира консултанте. Објашњавајући зашто мисли да су некада такви консултанти потребни, Весна Костић је навела пример пројеката испитивања трошкова у здравству, у време мандата бившег министра Томице Милосављевића.

„Дошао је човек који је стручњак за економију у здравству. Он је анализирао како раде здравствене установе у Србији. Никада нећу заборавити како је тадашњи министар на једном скупу рекао да је запањен када је видео колико се у нашим здравственим установама троши само због тога што им цуре водокотлићи. То је тај човек израчунао. Да ли је било потребно да дође неко из иностранства да нам то каже? Очито је било потребно, јер никоме овде за педесет година није пало на памет да такву једну бизарну ствар погледа”, каже Костићева за наш лист.