Statusno neutralna srpska stvar

Danas, više nego ikad, informacija je nešto najvrednije što čoveku može da olakša, ali i oteža svakodnevni život. Baš iz tog razloga pojedinci pokušavaju da neke informacije „zabašure“ kako bi stvaranjem opšte pometnje ostvarivali plitke, rigidne i kratkoročne interese. Problem u Srbiji jeste što pored vlasti, maglovitom plasiranju informacija pribegava i njena kvaziintelektualna elita. Tipičan predstavnik takvih „intelektualaca“ je gdin Đorđe Vukadinović, tvorac nekakve nove, moderne političke misli u Srba koja mnogo liči na podgrejanu, desničarsku demagogiju „truta“. Iako bih se složio s njegovom konstatacijom o aktivnosti „crno-crvene“ koalicije u proteklih nekoliko meseci vojevanja, reagovanje autora na problem zvani „južna pokrajina“ je ništa više nego „copy-paste“ populizam i političarenje.

Oni koji prate pisanje somborskog filozofa, znaju da isti ima ogroman animozitet prema svim onim aktivnostima pojedinih „političara“ koje se direktno tiču Kosova i zdravorazumnog rešavanja ovog velikog problema na putu integracije Srbije u EU i njenog geopolitičkog pozicioniranja. Pri tom, gdin Vukadinović gubi iz vida realno stanje stvari na terenu. To je svojstveno kadrovima, ali i simpatizerima minorne političke organizacije koja je onomad „znala za jadac“, a danas želi da bude „različak“. Dakle, za Srbiju je veoma značajno da lokalni izbori na Kosovu proteknu u najboljem redu. Važno je i da se Srbi na Kosovu organizuju i nastupe jedinstveno, bez političkih obeležja, a u skladu sa Ustavom zemlje u kojoj žive. Politika busanja i inaćenja, prepucavanja i „upucavanja“, mora postati prošlost. Rezultati takve „statusno neutralne“ politike bili su: NATO bombardovanje Srbije, Kumanovski sporazum, a kasnije i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova koje je, by the way, priznalo nekoliko vodećih svetskih ekonomija.

Gdin Vukadinović zna da je Srbija zemlja ponosnih građana gde se mešaju značenja pojmova „patriotizam“ i „nacionalizam“, a ponekad i izjednačavaju. On isto tako zna da je nivo pismenosti naših građana nizak, a prosečne godine visoke, najviše u EU. Otuda je njegova potreba za zloupotrebljavanjem stanja nacije diskutabilna i krajnje interesantna. Srbija je na sebe preuzela neke odgovornosti poput Dejtonskog i Briselskog sporazuma. Kako bi izgledao svet kada bi svako pogazio ono što je preuzeo da uradi? Nacija koja se ponaša odgovorno i ispunjava preuzete obaveze je nacija snažnog duha i ispravnih moralnih vrednosti. Da li bi srpski narod opstao pod Turcima Osmanlijama da je kojim slučajem Miloš Obrenović za savetnika imao nekoga poput gdina Vukadinovića?

Status Republike Kosovo je rezultat nepromišljene politike vlasti u Srbiji koja je decenijama unazad svirala po žici patriotizma i jeftinih emocija naroda. Suočavajući se sa ovim problemom, a pod teretom rezultata politike devedesetih, i kasnije politike Tadića i Koštunice, sadašnja vlast nema snage da prizna ono što se mora priznati, a to je da je Kosovo nezavisna država. Trenutna politika prema Kosovu je „mutna“ i samo penalizuje Srbiju, kako ekonomski tako i moralno, zarad lažnog patriotisanja, a u cilju sticanja jeftinih političkih poena. Delovanje iz senke „Memoranduma“ i mahanje Rezolucijom 1244 je degutantno, a „spinovanje“ konfuzne srbijanske javnosti patetično i žalosno. Gdin Vukadinović više brine o mogućim scenarijima koji idu na ruku premijeru Kosova Hašimu Tačiju, nego o šansama i mogućnostima za naš narod na Kosovu ukoliko izađe na izbore, odnosno, o onome što se može desiti Srbiji ukoliko ih isti budu bojkotovali.

Izlaskom na kosovske lokalne izbore stavlja se tačka na destruktivnu politiku ostataka režima devedesetih i stvara prostor za normalniju i zreliju političku i društvenu komunikaciju kosovskih Srba i Albanaca. Takođe, međunarodnoj zajednici se daje do znanja da Srbija, koliko god to nekome čudno zvuči, ima odgovornu vlast sposobnu da ispuni preuzete obaveze. Emotivno-populistička politika kojoj naginje gdin Vukadinović je mnogo koštala Srbe sa Kosova, ali i građane ostatka Srbije. Svako ko ovakvom problemu pristupa uz fraze poput „radi za Tačija“, „izdajnici srpske stvari“ itd, ne želi dobro građanima Srbije.

Na kraju, noj je divna ptica i lepo bi bilo kada bi naša vlast i elita rešavali probleme ovog društva brzinom kojom ona trči kada je „problemi pritisnu“.

Potpredsednik CeMDI, član Odbora za ekonomiju Nove stranke