Svaka vlast je nasilje nad ljudima

47. Bitef

Sam Aristofan je obukao žene u muškarce u svom genijalnom i vrlo duhovitom delu „Žene u Narodnoj skupštini”. Moj autorski tim: Maja Pelević, dramaturg, Damir Todorović, režija pokreta, Maja Mirković, kostimograf, Marija Kalabić, scenograf i ja smo hteli da podržimo Aristofana da ma kako se neka nova ideja obukla, na kraju u dodiru sa slašću koja se pojavi kad god bilo ko preuzme glavnu reč „vlast” u državi, gradu, na selu ili u radnoj zajednici, postane represivna, nazadna, suprotna idealima za koje se u prvom trenutku borila. To je problem svake vlasti. „Svaka vlast je nasilje nad ljudima”, rekli su pametniji od mene!..., kaže reditelj Nikola Zavišić čija će predstava „Žene u Narodnoj skupštini” nastala po Aristofanovom komadu, a u produkciji Narodnog pozorišta iz Subotice biti izvedena večeras u 18 časova na sceni „Aleksandar Popović” Ustanove kulture „Vuk Karadžić” kao osma premijera ovogodišnjeg Bitefa.

Ideju da bilo kakve političke promene imaju isti negativan rezultat po običnog čoveka protkali ste i kroz predstavu „Žene u Narodnoj skupštini”. U kojoj meri predstava korespondira sa našim vremenom?

„Žene u Narodnoj skupštini” zaista i jesu pravljene sa idejom da komuniciraju sa gledaocima ovde i sada, to jest u Srbiji i u, neverovatno ali... 21. veku! Da, mi smo već skoro 15 godina u novom veku i milenijumu i ne bi bilo loše da konačno počnemo da se ponašamo u skladu sa tim: da počnemo da se bavimo aktuelnim vremenom, iz kojeg nužno proizilazi budućnost, i zaboravimo jezive slike prošlosti koje nas kao duhovi progone godinama, decenijama, vekovima i milenijumima. To ne znači nepoštovanje prema istoriji i prošlosti, to samo znači oslobađanje od balasta koji nosimo nespremni da se suočimo sa sobom. „Žene” se na miran i živ način suočavaju sa svima nama dobro znanim opštim mestima bliske prošlosti, i opušteno se sprdaju sa njima. Mislili smo da je to lekovito. Ispalo je da jeste.

Trenutno u Celju radite „Sabrana dela Vilijama Šekspira”, pre toga ste radili u Osijeku. Stiče se utisak da sve manje radite u Srbiji, a sve više u Sloveniji i Hrvatskoj?

U Celju upravo završavam svoju drugu režiju. Zvali su me ponovo da sarađujemo jer smo imali izuzetan uspeh sa prvom predstavom koja se zvala „Ja vas ljubim” i koja je osvojila mnogo nagrada na nekoliko festivala u Sloveniji i Hrvatskoj. Reč je o zanimljivom kolažu Čehovljevih kratkih priča i jednočinki. U Osijeku sam režirao dva puta u Dečjem pozorištu Branka Mihaljevića. Ovoga leta radio sam tamo, za festival Osiječko ljeto kulture, predstavu „Džejmsove mačke” po pismima Džejmsa Džojsa koja je pisao svom unuku Stiviju. Radiću i u Ptuju i u Varaždinu. Radim tamo gde osećam da ima smisla raditi. Najvažnije mi je da srećem zanimljive i talentovane ljude i da sa njima provodim vreme kreirajući nešto novo, što i mene samog na kraju iznenadi.

Koliko će zbog rediteljskih angažmana trpeti vaša nova funkcija, budući da ste nedavno imenovani za umetničkog direktora Pozorišta mladih u Novom Sadu?

Još polako ulazim u tajne te nove i potpuno neočekivane funkcije. U tome mi svesrdno pomaže upravnica Tijana Delić koja me je i pozvala da pokušamo da napravimo nešto zajedno. Oduvek me je zanimao timski rad. Nikada do sada nisam imao šansu da pokušam da svoje ideje o organizaciji rada podelim sa nekim širim kolektivom. Sada sam uzbuđen i jedva čekam da vidim da li sam sposoban da nove ideje sprovedem u delo i da li zaslužujem da se tim poslom bavim. Izazov sam prihvatio, i radim na tome da se prilagodim novoj situaciji. Jasno mi je da moram da budem blizu dešavanja u mom novom pozorištu, a apsolutno sam spreman da tako i učinim, iako su mi planovi prvobitno bili vezani za odlazak iz zemlje. Sada će odlazak malo da sačeka. Baviću se režiranjem i Pozorištem mladih. Svestan sam i izazova i odgovornosti i apsolutno spreman i za savete i za kritike. Nadam se najboljem, ali spreman sam i za probleme.

Kakav umetnički koncept će u narednom periodu negovati novosadsko Pozorište mladih?

Pozorište pre svega treba vratiti mladima. Otvoriti ga za nove ideje i nove ljude. Negovati i podsticati inspiraciju i ozbiljan rad. Želim da lutkarstvo ponovo oživi i postane važna karika u lancu ideja tog pozorišta. Biće mesta i za eksperiment i istraživanja. Za radionice i drugačije pristupe pozorištu i radu u njemu. Biće pre svega: otvoreno. To je jako važno. Povezaćemo se sa pozorištima u regionu. Proticaće ideje i informacije. Bavićemo se lutkarstvom, pozorištem za decu i mlade i novim izazovima, iskoracima van granica poznatog. I nadam se da ćemo naći svoj prepoznatljiv pravac. Prva sezona je već pre mene utemeljena, ali taman imam vremena da upoznam pozorište i ansambl, kao i sve zaposlene i vidim kuda dalje. Jedva čekam budućnost.

--------------------------------------------------------------------------

Dve predstave inspirisane Đinđićem

Publika 47. Bitefa imaće priliku večeras da pogleda još dve predstave u zvaničnoj selekciji. Najpre u 20 časova delo „Zoran Đinđić”, autora i reditelja Olivera Frljića na matičnoj sceni Ateljea 212, dok će dva sata kasnije bitefovskoj publici biti predstavljeno ostvarenje „Ubiti Zorana Đinđića”, reditelja Zlatka Pakovića u hali „Metaleks” (ugao Knežopoljske i Dunavske ulice).