Свака власт је насиље над људима

47. Битеф

Сам Аристофан је обукао жене у мушкарце у свом генијалном и врло духовитом делу „Жене у Народној скупштини”. Мој ауторски тим: Маја Пелевић, драматург, Дамир Тодоровић, режија покрета, Маја Мирковић, костимограф, Марија Калабић, сценограф и ја смо хтели да подржимо Аристофана да ма како се нека нова идеја обукла, на крају у додиру са слашћу која се појави кад год било ко преузме главну реч „власт” у држави, граду, на селу или у радној заједници, постане репресивна, назадна, супротна идеалима за које се у првом тренутку борила. То је проблем сваке власти. „Свака власт је насиље над људима”, рекли су паметнији од мене!..., каже редитељ Никола Завишић чија ће представа „Жене у Народној скупштини” настала по Аристофановом комаду, а у продукцији Народног позоришта из Суботице бити изведена вечерас у 18 часова на сцени „Александар Поповић” Установе културе „Вук Караџић” као осма премијера овогодишњег Битефа.

Идеју да било какве политичке промене имају исти негативан резултат по обичног човека проткали сте и кроз представу „Жене у Народној скупштини”. У којој мери представа кореспондира са нашим временом?

„Жене у Народној скупштини” заиста и јесу прављене са идејом да комуницирају са гледаоцима овде и сада, то јест у Србији и у, невероватно али... 21. веку! Да, ми смо већ скоро 15 година у новом веку и миленијуму и не би било лоше да коначно почнемо да се понашамо у складу са тим: да почнемо да се бавимо актуелним временом, из којег нужно произилази будућност, и заборавимо језиве слике прошлости које нас као духови прогоне годинама, деценијама, вековима и миленијумима. То не значи непоштовање према историји и прошлости, то само значи ослобађање од баласта који носимо неспремни да се суочимо са собом. „Жене” се на миран и жив начин суочавају са свима нама добро знаним општим местима блиске прошлости, и опуштено се спрдају са њима. Мислили смо да је то лековито. Испало је да јесте.

Тренутно у Цељу радите „Сабрана дела Вилијама Шекспира”, пре тога сте радили у Осијеку. Стиче се утисак да све мање радите у Србији, а све више у Словенији и Хрватској?

У Цељу управо завршавам своју другу режију. Звали су ме поново да сарађујемо јер смо имали изузетан успех са првом представом која се звала „Ја вас љубим” и која је освојила много награда на неколико фестивала у Словенији и Хрватској. Реч је о занимљивом колажу Чеховљевих кратких прича и једночинки. У Осијеку сам режирао два пута у Дечјем позоришту Бранка Михаљевића. Овога лета радио сам тамо, за фестивал Осијечко љето културе, представу „Џејмсове мачке” по писмима Џејмса Џојса која је писао свом унуку Стивију. Радићу и у Птују и у Вараждину. Радим тамо где осећам да има смисла радити. Најважније ми је да срећем занимљиве и талентоване људе и да са њима проводим време креирајући нешто ново, што и мене самог на крају изненади.

Колико ће због редитељских ангажмана трпети ваша нова функција, будући да сте недавно именовани за уметничког директора Позоришта младих у Новом Саду?

Још полако улазим у тајне те нове и потпуно неочекиване функције. У томе ми свесрдно помаже управница Тијана Делић која ме је и позвала да покушамо да направимо нешто заједно. Одувек ме је занимао тимски рад. Никада до сада нисам имао шансу да покушам да своје идеје о организацији рада поделим са неким ширим колективом. Сада сам узбуђен и једва чекам да видим да ли сам способан да нове идеје спроведем у дело и да ли заслужујем да се тим послом бавим. Изазов сам прихватио, и радим на томе да се прилагодим новој ситуацији. Јасно ми је да морам да будем близу дешавања у мом новом позоришту, а апсолутно сам спреман да тако и учиним, иако су ми планови првобитно били везани за одлазак из земље. Сада ће одлазак мало да сачека. Бавићу се режирањем и Позориштем младих. Свестан сам и изазова и одговорности и апсолутно спреман и за савете и за критике. Надам се најбољем, али спреман сам и за проблеме.

Какав уметнички концепт ће у наредном периоду неговати новосадско Позориште младих?

Позориште пре свега треба вратити младима. Отворити га за нове идеје и нове људе. Неговати и подстицати инспирацију и озбиљан рад. Желим да луткарство поново оживи и постане важна карика у ланцу идеја тог позоришта. Биће места и за експеримент и истраживања. За радионице и другачије приступе позоришту и раду у њему. Биће пре свега: отворено. То је јако важно. Повезаћемо се са позориштима у региону. Протицаће идеје и информације. Бавићемо се луткарством, позориштем за децу и младе и новим изазовима, искорацима ван граница познатог. И надам се да ћемо наћи свој препознатљив правац. Прва сезона је већ пре мене утемељена, али таман имам времена да упознам позориште и ансамбл, као и све запослене и видим куда даље. Једва чекам будућност.

--------------------------------------------------------------------------

Две представе инспирисане Ђинђићем

Публика 47. Битефа имаће прилику вечерас да погледа још две представе у званичној селекцији. Најпре у 20 часова дело „Зоран Ђинђић”, аутора и редитеља Оливера Фрљића на матичној сцени Атељеа 212, док ће два сата касније битефовској публици бити представљено остварење „Убити Зорана Ђинђића”, редитеља Златка Паковића у хали „Металекс” (угао Кнежопољске и Дунавске улице).